Volite kilavi melodični pank? Ja ne volim. Ne mogu da ga smislim. Smatram da je to totalno u suprotnosti sa prvobitnim melodičnim pankom koji me je kupio za ceo život. Dan Padilla nije jedan čovek, kako ste možda pogrešno pretpostavili. U pitanju je bend iz San Dijega i ono što me je začudilo je što su članovi benda skoro dve decenije prisutni na lokalnoj sceni i da imaju nekoliko bendova iza sebe (od poznatijih Tiltwheel i Madison Bloodbath). Od iskusnih muzičara se ipak ne očekuje da izdaju album prepun falširanja, katastrofalnog pevanja, neinventivnih melodija… Dobro, ovo zadnje je u dvadeset prvom veku itekako očekivano, ali već prvi taktovi ovog albuma su mi dali do znanja da će ovo biti mučenje slušati. Zajebao sam se. Ovo je bilo pakleno mučenje. U manje od pola sata Dan Padilla su uspeli u onom što mnogim bendovima pre njih nije uspelo: zgadili su mi melodiju za čitav dan. Album je u prvih par sekundi podsetio na Ramonse i Huntingonse, pogotovo ove druge. Mislim da je rif itekako ukraden sa početka jednog od albuma, meni uvek dragih Huntingtonsa. Kroz glavu mi je prošlo da ću slušati još jedan loš ramones klon, ali to je bila samo početna varka. Bend ni sam ne zna na čije uticaje može da se uhvati. Slušati ste Leatherhead? E, ako jeste, ovo vam je sto puta gora kopija. Otprilike. Teško je uopšte dati neku ozbiljniju ocenu, kad mi u pozadini pršti od lošeg pevanja nazovi pevača benda. Nisam dugo čuo nešto ovako loše. Depresivno, užasno odsvirano, produkcija u kojoj se bas raspada po svim šavovima, pevač koji će i najvećeg ljubitelja DIY izdanja naterati da se obesi… Tekstove nisam imao snage da pogledam, ali i da su genijalci u tom polju, teško će ih spasti najgore moguće ocene. Zaobilaziti po cenu života i smrti.
Paper + Plastick Records
www.paperandplastick.com
www.myspace.com/danpadilla
