Još od letos se prenemažem k’o gladan srati da ovo recenziram. Ne zato što nemam šta da kažem ili zato što me mrzi, već zato što je ovo još jedan u nizu projekata članova Rancida koji svojim kvalitetom baš i ne oduševljava. A najgore od svega je što sam za ovo imao osećaj da će biti sjajno, danima sam čekao da se negde pojavi da ga čujem, čak i nešto što sam čuo na majspejsu je obećavalo. A onda pustio i u prvi mah sam gotovo prespavao, drugi put isto tako, ništa nije ulazilo u uši. Jednostavno, preslušaš i ideš dalje. Met Frimen je ovaj bend osnovao još pre deset godina, ali je tek sada urađen debi album. Zamislite jednu prljavu, zadimljenu kantri kafanu negde na jugu Amerike, a za šankom se zajebavaju Nekromantix i Social Distortion. Rezultat tog pijančenja je Devil’s Brigade. Jedino što baš i nije sve ispalo kako treba. Sajkobili/rokabili je glavna poluga i oni se smenjuju po principu malo-ti-malo-ja, uz gomilu kantrija, bluza, seljobilija preko svega toga. Gitare su za moj pojam previše monotone, a bubnjevi na čitavom albumu kao da se ponavljaju, čime se stvara još dosadnija atmosfera. Kažem vam, neke pesme zvuče kao da su se momci razvalili od alkohola, a druge smorenije kao da su pravljene pri fajrontu, kad ih neka debela tetka tera iz kafane. Južnjački utisak se pojačava sa prljavim i masnim Metovim vokalom, koji je i jedina svetla tačka svega ovoga. Jedino što Đavolju brigadu izdvaja od ostatka čopora sličnih bendova je što sajkobili ima daleko više uticaja kantrija i bluza nego inače. Zakleti Rancid fanovi su ovo sigurno već overili, mada sam se i sam uverio da i njima ovaj album ne leži preterano. Mene više zanimaju mišljenja ljudi koji više prate sajkobili/rokabili scenu. Ukoliko ste se do sada nećkali da li da preslušate ovaj album slobodno batalite i poštedite sebe polučasovnog smaranja.
Hellcat Records
www.hell-cat.com
www.myspace.com/devilsbrigadeofficial
