Evo nečeg i iz mog komšiluka. Punk rock bend Po kratkom postupku dolazi iz omalene Beške, poznate prvenstveno po prometnom mostu, ali sada i po pank bendu. Nešto se kroz maglu prisećam da li sam ih ikada gledao, ali čini mi se da i ako jesam da su tada svirali samo obrade bendova poput Kud Idijoti i Ritam Nereda. Nikad nisam bio preterani ljubitelj takvih bendova, ali očigledno su se momci uvežbavali i rezultat napornog truda je i album sasvim pristojnog kvaliteta, koji odiše vojvođanskim zvukom koji sam zaboravio svih ovih godina. Mene lično podseća pomalo na bend koji sam nekad davno slušao u svojim mlađanim danima: Džukele. Gitare imaju sličan zvuk koji se često ponavlja. Pesme su u srednjem tempu, a svi tekstovi na srpskom, što je za svaku pohvalu. Melodični jesu, ali ne po svaku cenu. Ima tu delova koji se, kao što sam rekao, možda i nepotrebno ponavljaju. Ipak, refreni imaju dovoljno herca da poteraju i bek vokale, pa čitav zvuk postaje jači i kompaktniji. Album je snimljen kod Mareta u Matriksu i za ovako mlad bend je jako dobro urađen. Lično bih voleo da na nekom sledećem album bend malo ubrza, jer su pojedine pesme imale delove koji bi lako mogli da se ili skrate ili izbace. Ukoliko žele da ostanu u srednjem tempu, onda moraju malo da eksperimentišu i probaju da prošire zvuk. Bend je to pomalo neuspešno probao u pesmi Mamurno jutro, koje me jako podseća na rock bendove sa početka devedesetih. Kažem neuspešno jer traje predugo, melodije praktično nema, zvuk i vokal su monotoni, a refreni prenaglašeni. Mislim da je bolje rešenje u Iskrenoj pesmi, koja podseća na Ritam Nereda sa drugog albuma. Ima ovde dovoljno materijala da vas privuče da preslušate album, ali sa druge strane i mnogo prostora za napredak. Momcima držimo sve palčeve da nastave da vežbaju, a kvalitet će već nekako isplivati.
