Diverso #1, 32 strane, A5, srpski, kopiran.
Klasičan prvi broj sa milion grešaka i lupetanja. Ali, jebiga, svi smo mi nekad bili mladi i neiskusni, pa tako i ovaj mlađac. Dakle, belina kol’ko ‘oćeš, srce mi se cepa kad vidim toliko praznog prostora. Materijal je klasičan u pičku materinu, jer sam ove bendove već overio dva’es’ puta. Čim sam vid’o dizajn i haotičnost istog, shvatio da je ovo opet neki levi fanzin i koji propagira borbu čisto verbalnu, bez ikakve akcije (seru, a ne brišu dupe), sa mizernim brojem strana i bezveznim pitanjima u intervjuima. Na primer u intervjuu sa Tanjom iz Unutrašnjeg Bunta su pitanja bila nameštana tako da bi ona namerno mogla da odgovara na njih (bila su non-music uglavnom) što je istoj naravno odgovaralo pa se iskenjala toliko da ni sama nije znala na kraju šta je izfilozofirala. Nerviraju me takvi ljudi koji se ne interesuju za ništa što veliki broj ljudi ove zemlje prati (sport, televizija, dnevne novine, politika), ali zato su sekte u redu, zato što pružaju čoveku slobodu duha i bla, bla, bla. Odgovori su bili kao da sam slušao Milovana Đilasa kako pametuje o Marksizmu i uticaju Staljina na robote u proizvodnji. Dakle, kenjaža prve vrste, koju ja ne bi ubaciv’o ni pod tačkom razno. Kad bolje razmislim, pre bi met’o neku pevaljku sa svadbi nego Tanju, jer mi je zanimljivija, naravski. Od ostatka tu su i Ivan Glišić, Skepsa, Disappointment, Crveni Orkestar, neko žešće sranje od stripa, na moje iznenađenje bend iz Inđije Zagorelo, koji je do sada imao samo jednu svirku, i to u vozu, ali zato su imali sto intervjua po fanzinima, potom u recenzijama pronalazim gomilu žešćih lupetanja i hvaljenja fanzina koji ne bi smeli ni da postoje (SKRB, Protest i ekipa), plus dve (2) recenzije izdanja (i to Goblini!) koje su pravi dokaz da je ovo sranje neviđeno. Jebiga, prvi broj, ali stvarno ja nemam živaca za ovakve govnarije, jer ako i jeste prvi broj (a jeste) onda neka pogledaju prvi broj Ne Da Se Ali Će Se Dati ili We Can Do Anything, pa da vide da i prvi broj može da bude u samom vrhu srpske fanzinaške scene. Ovo je govno na kvadrat.
Mladen Panić (stan Krašna), Trg 23. oktobra 4, 15000 Šabac
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
