Odavno je brza melodija prestala da bude popularna, ali to ne znači da nema kvalitetnih skate punk bendova. Upravo jedan od tih izuzetnih novih bendova je Drunktank, koji nam dolaze iz Holandije. Bend iza sebe ima nekoliko albuma i demo snimaka, ali tek su ovim novim, iz ove godine, uspeli da se izdignu iz gomile prosečnih melodičnih bendova, koji svi liče jedni na druge. Ono što je u melodiji jako bitno, a to je dobro pevanje, ovde je baš po mom ukusu. Ako ste nekad voleli Satanic Surfers, ovo je prilično slično. Bend se oslanja na old school melodiju iz devedesetih. Osetićete ovde dosta vibracija od starog NOFX-a, pa onda malo evropske melodije, ali rani radovi tipa No Fun At All, Millencolin, pomenuti Satanic Surfers. Dosta harmoničnih solaža podsećaju i na Iron Maiden, što nije retko u svetu melodičnog panka. Album počinje sa Superhero, koja me podseća na Thashed eru Lagwagona. Ono u čemu su Skandinavci superiorni, a Holanđani katastrofalni, jeste naglasak, koji je dosta grub. Srećom, kod ovog benda je to svedeno na minimum. Ukoliko se totalno opustite, gotovo da nećete ni primetiti. Bend obožava brze solaže, gotovo u fazonu Lagwagon-a. Ima ovde i atmosfere ranih Pennywise albuma. Lepo kažem, ovo se itekako oslanja na prvu polovinu devedesetih. Neko će postaviti pitanje čemu ovakvi bendovi, pošto nije više 1995. godina, Epitaph ne izbacuje svakog meseca novi melo bend, muzika je evoulirala. Ja mogu samo da kažem da mi nikad nije dosta kvalitetnih bendova, bilo kakve muzičke orijentacije. Danas je to ipak tako retko. The Infamous Four je izuzetno ujednačen skate punk album; teško je izvući neki instant hit, mada meni nekako Gutter iskače kao omiljena. Iako niste toliko ludi za melodijom, preslušajte ovaj album, bićete prijatno iznenađeni. Ostali ludaci i ljubitelji melodije, ovo je pod obavezno.
