Edi Veder je jedan od onih muzičara koga nije potrebno predstavljati. Njegov uticaj na kompletnu alternativnu i grunge scenu s početka devedesetih je nemerljiv, a moćan i prepoznatljiv vokal nije bio uticajan samo na bendove koji su se pojavili, već i na čitav pokret. Klasikom iz 1991. godine Ten, Veder je iskočio na glavnu pozornicu kao čovek koji je iz Sijetla čitavom svetu ponudio i nešto više od melanholije Nirvane. Tada je Veder suvereno vladao fantastičnim tekstovima i strastvenim vokalom. Kako je karijera Pearl Jam posle toga išla silaznom putanjom, Edi Veder je izgubio deo tog mladalačkog genija, strasti, ali ne i talenta. Doduše, svakim novim albumom je uspevao da oduševi fanove svojim neverovatnim vokalom, ali nekog velikog hita, posle prva dva albuma, nije bilo. Njegov ogroman talenat je očigledno trebao neku drugu sredinu i Veder se odlučio za solo album. Into The Wild je napisan za istoimeni film Šona Pena. Glavni protagonista filma Emil Hirš, svršeni diplomac pravnog fakulteta, poklanja sav svoj novac i odlazi sa malo svojih ličnih stvari da putuje po Americi. Njegov san je bio da ode na Aljasku, što mu je na kraju i uspelo, a tamo su njegove sposobnosti za preživljavanje stavljenje na probu. Muzika nije ni blizu onome što svira Pearl Jam. Ovde ima dosta kantrija, sve je u potpunosti odsvirano akustičnim gitarama, dok u povremenim pomentima i klavijature uskoče u pomoć. Iako je muzika promenjena, Vederov vokal je i dalje dominantan. Dve uvodne pesme Setting Forth i No Ceiling postavljaju temelj atmosfere čitavog albuma. Korišćenje bendža pruža pravi osećaj divljine. No Ceiling je tragično kratka pesma, ali je genijalna u svakoj sekundi. Comes the morning, when I can feel, that there’s nothing left to be concealed. Moving on a scene surreal, no my heart will never, will never be far from here. Moj opšti utisak i jeste da su pesme malo kraće nego što bih želeo. U Hard Sun se malo prekida folk koji dominira albumom; imate utisak kao da se nalazite u Arizoni ili Teksasu, u pustinji, u vreme kada je harao Divlji Zapad. Oseća se ta neka atmosfera divljine i nepredvidljivosti. Apsolutno najbolji momenat albuma je na Society, gde nije toliko bitna muzika, već koliko je bitan tekst i Vederovo pevanje. Potresno, na granici tragičnosti i beznadežnosti. Society you’re a crazy breed. Hope you’re not lonely, without me. Society je pesma koja na najbolji način opisuje priču u filmu i uz Setting Forth i End Of The Road govori o glavnom junaku i njegovom otuđenju od civilizacije. Setting Forth predstavlja početak njegovog puta, dok je End Of The Road, logično, tragičan kraj jednog mladog života. Iako je Into The Wild pisan posebno za film, on može savršeno da funkcioniše i bez njega. Koncept čitavog albuma je fantastičan, atmosfera je poetična i uvlači vas u potpunosti. Veder je uspeo da dokaže da u njemu i dalje ima one vatre i genija koja ga je krasila pre 20-tak godina. Izuzetno muzičko ostvarenje koje treba stalno slušati i otkrivati nove zanimljive momente.
J Records
