Konačno! Ova reč savršeno sumira sve ono što smo očekivali i želeli od benda Face To Face. Posle niza prilično mekanih i prosečnih albuma, konačno smo dočekali da se vrate na početak, svojim korenima, zdravom i zanimljivom punk rock zvuku i objave album koji vredi slušati. A vredi ga slušati danima, nedeljama, pa i mesecima koji su pred nama. Face to Face se trijumfalno vraćaju na etiketu koja ih je proslavila.
Kada sam pre dvadesetak godina počinjao da otkrivam priču koja se zove Fat Wreck Chords, bend Face to Face se poprilično izdvajao od ostatka bande. Nisu bili klasičan melodičan bend, iako njihov debi Don’t Turn Away neki i danas smatraju kalifornijskom pank lektirom. A oni su tek posle toga poslali institucija i kao što obično biva počeli da se gube u silnoj pretencioznosti, a zvuku dodaju neke tonove koji mi se nisu dopadali. Kako im je stil postajao sve mekši, tako je i moje interesovanje počelo da prestaje, pa sam dobar deo njihove diskrografije preskočio. U celoj diskografiji su, do ovog izdanja, imali osam studijskih albuma, ali sem prvog izdanja i možda povratničkog Laugh Now Laugh Later iz 2008, kojim su bili nagovestili da će možda krenuti u pravom smeru, teško da mogu da izdvojim još neki vredan pažnje. Ipak, pedigre debi albuma je strahovit, pa je svaki njihov novi album vest koja itekako zavređuje pažnju.
Vratimo se u 2016. godinu. Danas je praktično nemoguće izdati album koji će kod ljudi izazvati nevericu, vilicu do poda i sečenje vena, što smo itekako iskusili sa klasicima osamdesetih i devedesetih. Zbog toga danas i drugačije gledamo na muziku. Sada se mnogo više pažnje posvećuje nekim sekundarnim stvarima, produkciji, zaokruženoj priči oko benda, a mnogo manje samim pesmama. Današnji albumi gotovo stoprocentno pate od nedostatka hitova, ali to ne mora uvek da bude loša stvar. Sada albumi zvuče homogenije, čvršće i smislenije kao celina. Upravo je takav novi Face To Face. Na prvo slušanje bez pravog hita, ali sve je na svom mestu. Posle par slušanja počinju da isplivavaju omiljeni detalji, a onda uhvatite sebe kako pevušite određene delove i hitovi su odjednom tu. Album kakav sam dugo čekao i konačno dočekao.
Već kod prve pesme i prvog singla Bent But Not Broken vam je jasno zašto su se vratili na Fat Wreck. Ova pesma pripada toj etiketi, ima šmek prepoznatljive melodije i stvari su odmah postavljene kako treba. Produkcijski nisam znao šta da očekujem, jer je bend godinama sam radio svoju produkciju, ali pošto se sad u priču uključio Bil Stivenson, ne samo kao snimatelj, već kao producent i savetnik, dobili smo album koji je prodisao. Nemam neku bolju reč, jer se vidi da je bend bio usredsređen na ono što treba da radi: da svira, a sve ostalo je prepušteno Stivensonu i studiju Blasting Room. Rezultat je više nego impresivan. Dobili smo fantastičnu produkciju, utegnutu, sa prirodnijim zvukom, naročito kad su bas gitare u pitanju i naglašen vokal, koji je zaštitni znak Face To Face. Momci su mnogo više vremena proveli ispred mikrofona, a daleko manje u kontrolnoj sobi, čime su daleko pojačali kreativnost. Ti sitni momenti kreativnosti su očiti tek kad preslušate album nekoliko puta, u dobrim aranžmanskim delovima, za koje ne sumnjam da su vođene sigurno Stivensonovom rukom.
Tekstualno smo dobili ubedljivo najzreliji Face To Face do sada. To i ne čudi, Kit je već duboko zagazio u četrdesete, praktično je veteran na pank sceni skoro trideset godina. Pa samo od debija je prošlo dvadesetpet godina! Emocionalni rolerkoster nas bukvalno odvlači od pesme do pesme, a ja bih izdvojio maestralne Double Crossed i Say What You Want, kao i meni omiljenu poslednju And So It Goes. Nisu samo lični tekstovi pristutni, pa u 14:59 imamo žestoku kritiku zapadnjačke kulture, opsednute reality programima i slavom ljudi koji su slavni samo i isključivo što su poznati. U ovodnoj Bent But Not Broken slušamo priču o ljudima koji ne slušaju nikog već samo sebe. Motivacioni momenat je došao u pesmi Keep Your Chin Up, što je prilično fino ispalo.
Da ne dužim, sačekajte još dve-tri nedelje do zvaničnog izlasla albuma i definitivno ga preslušajte, jer su retki ovako inteligentni bendovi na pank rok sceni. Protection je album koji je ispunio sva očekivanja i koji će dodatno učvrstiti Face To Face na listi najkvalitetnijih američkih pank bendova.
Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
https://www.facebook.com/facetoface
