Najnovija muzička avantura pevača benda NOFX Majkla Burneta, poznatijeg kao Debeli Majk, je pravi pravcati punk rock mjuzikl! Iako se do sada u prošlosti nije libio da eksperimentiše u prilično skučenim zidovima punk rock žanra (pesma od 18 minuta za The Decline je pre petnaest godina izazvala pravu malu revoluciju na kalifornijskoj sceni), nije bilo baš za očekivati da će se usuditi da radi tako ozbiljan projekat kao što je muzika za pozorišnu predstavu. Home Street Home je konceptualni album koji predstavlja muzičku podlogu za pozorišnu predstavu koja je za sada u planu samo u njegovom rodnom San Francisku. Već na prvu loptu vam je jasno da su lična iskustva, konzumiranje droga i sado mazo njegov apsolutni trejdmark, a sve to viđeno kroz oči odbeglih tinejdžera. Home Stret Home je priča od šesnaestogodišnjoj tinejdžerki koja beži od kuće i upoznavaje drugu, sličnu problematičnu decu.
Na izdanju se nalazi osamnaest pesama koje se stiltski potpuno razlikuju, čime su doprineli brojni gosti, čiji je lični pečat takođe uklesan u svaku notu. Tako imamo gostovanja Meta Skibe iz Alkaline Trio, Franka Tarnera, pokojnog Tonija Slaja iz No Use For A Name između ostalog, a muziku su svirali i bendovi Descendents, Lagwagon, Old Man Markley, Mad Caddies, Me First and the Gimme Gimmes, The Aggrolites, The Living End, The Real McKenzies…
Teme u pesmama su prilično jake, a često je primenjivan koncept što jačeg teksta uparenog sa sporom pesmom. Tako imamo pesmu Three Against Me u kojoj se govori o nasilju tri brata prema sestri, a pozadinu upotpunjuje lagani klavir, praktično stavljajući tekst u prvi i jedini plan. U sličnoj pesmi Missing Child imamo gotovo očajničku majčinu molbu da joj se pomogne u pronalasku nestale ćerke. Ovde je pored klavira prisutna i lagana orkestracija.
Naravno, imamo i drugačije pesme, koje nas je NOFX navikao. Urban Campers govori o pankerima beskućnicima koji odbijaju da padnu u depresiju zbog svoje očigledno loše životne situacije. U High Archivers, simpatičnoj pesmici u fazonu kabarea iz tridesetih, se govori o poznatim ljudima poput Bendžamina Franklina i Ajnštajna koji su bili prilični zavisnici, na ovaj ili onaj način. Klasično opravdanjavanje, rekli bi ste, ali refren je definitivno zarazan: When everybody is doing drugs, it makes the world a better place to be.
Klasične pank pesme su prisutne, naravno, jer inače ne bi imalo smisla ni pisati ovu recenziju. Because I Want To i Gutter Tarts bi mogle da upadnu bilo koji NOFX album, a ovde su znatno agresivniji tekstovi odlično legli uz uslovno rečeno brže pesme. Poslednja pesma The Agony of Victory vam je sasvim sigurno poznata, jer se nalazi na NOFX-ovom Coaster albumu, s tim što su ovde mnogi muzičari gostovali, pa je dobijamo u novom ruhu.
Home Street Home je kompilacija koja može da privuče uglavnom samo okorele NOFX fanove. Meni lično predstavlja sjajan primer saradnje dobrih muzičara, a same pesme savršeno predstavljaju temu koja ih okupira: mladalačku bol, izgubljenost, usamljenost, ali i zadovoljstvo zbog bežanja od društva, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i pronalaženja samog sebe, novog doma i nade u budućnost sa novim prijateljima. Debeli Majk je napisao kompletnu muziku, ali su za tekstove uz njega bili zaduženi i super iskusni i nagrađivani muzičari iz totalno druge priče: Džef Marks (radi uglavnom mjuzikle na Brojdveju) i njegova devojka Soma Snejkoil (režiser porno filmova).
Glavna protagonistkinja kompilacija se zove Su, kojoj je preko glave roditeljska briga i zabrane i koja očajnički želi da bude slobodna i pobegne od kuće. Imamo tri vrste pesama: prva su poluspavanke u kojima se čuje očaj i traženje pomoći, druga su pankerske, malo brže, ali opet sa molitvama da se situacija promeni, a treće su lagane pesme na klaviru u kojoj se Su suočava sa izborom mučnog života kod kuće ili bežanja u nepoznato. Posle bega, Su upoznaje svoju buduću ekipu prijatelja, solidariše se u tinejdžerskom buntu preko droge i alkohola, smatrajući da na taj način prkosi čitavom svetu. Nakon toga upada u mračni svet sado-mazo seksa, upoznaje još bizarnije likove, prepune britkog, uličarskog humora. Naglasak je na njenoj promeni: od devojke koja je praktično živela u kavezu, bila potčinjena i ponižena, ona postaje ponosna, snažna. Njeno raspoloženje se konstantno menja (samim tim i ton u pesmama), ali ona sve to naposletku uspeva da prevaziđe, naučivši da živi po sopstvenim pravilima.
Home Street Home je svakako najzanimljivije izdanje koje je Fat Wreck / Fat Mike izdao u poslednjih par godina. To apsolutno ne znači da je najkvalitetnije, ali zbog ambicioznosti projekta, velikog broja ljudi koji su učestvovali, ali i teme u kojoj se mnogi klinci pronalaze, a i mi matorci koji smo kroz te promene i stremljenja prolazili u naše tinejdž doba, smatram da ovu kompilaciju treba slušati, čitati i pronaći sopstvenu interpretaciju bunta, koji nas je, kako god se okrene, i privukao najboljoj muzici na svetu – pank roku.
Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
