Prvi album se zvao Paradise, Lost, pa je naziv novog albuma potpuno (ne)očekivan. Ovaj bend je očigledno mnogo slušao Every Time I Die, jer zvuče skoro isto. Stil haotičnog hardkora sa puno rokenrol i hard rock uticaja je očigledno dobitna kombinacija, pa Fight Paris zvuče itekako dobro! Naravno, Every Time I Die su poznati po prljavim rifovima, ali Fight Paris idu još malo dalje, prvenstveno zbog odličnog vokala, koji je na momente vrišteći, na momente melodičan, gotovo nepredvidljiv. Svirka je uglavnom zasnovana na rifovima, mada se tu i tamo pojavi po koja solažica. Ipak, nije stara škola poput Hellacoptersa, ali pokazuje da itekako ima muda u gaćama. A tekstualno? Kod ovoga već svu decu treba poslati na spavanje. Uglavnom zajebancija o svim mogućim vidovima seksualnog iskorištavanja lepšeg pola. Da ne zaboravim i uticaje southern rock-a, koji se raskrečio preko celog albuma. Mislim da dugo nisam čuo ovako dobar hc/rokenrol album, koji bez nekih većih pretenzija ruši sve pred sobom. Fight Paris je idealan soundtrack za vrelo subotnje veče sa omiljenom cicom, uz bocu tekile i neki gangsterski krimić iz tridesetih. Prijatno.
Trustkill Records
www.trustkill.com
www.fightparis.com
