Novi Sad nikad nije mogao da se meri sa Beogradom kada je broj hardcore bendova u pitanju, ali ono što su imali i što imaju danas je uvek bilo odličnog kvaliteta. Nekada smo imali Strive For More, do pre godinu dana Through These Eyes, a danas na njihovo mesto dolazi First Flame. Zajednički imenitelj sva ova tri benda je neumorni pevač Milomir. Doduše, Through These Eyes su nedavno sa Negative Approach imali neku vrstu povratničkog koncerta, ali je ta priča za sada na stendbaju. Nema brige, nema zime, First Flame je bend koji je uneti toplinu u srca svih pravih hardcore zaljubljenika.
Muzički su ultra melodični. Praktično svaki delić gitarske svirke je prožet odličnim melodijama, koje su uglavnom malo depresivnije i setnije. Milomirov vokal svi poznajete, mada sam ja na prvo slušanje pomislio da Aca Choice peva, koliko je slično. Ako ste voleli neke od Revelation Records bendova sa sredine devedesetih, ovo je definitivno bend koji će vas zainteresovati.
Već od prvih taktova naslovne numere Above The Clouds, jasno je da bend ima prilično dobru viziju u kom smeru želi da ide. Turobna atmosfera je preneta i na tekstualni deo. Očaj, beznađe, osećaj praznine, to su uglavnom motivi kojima nas First Flame bombarduje na svakom koraku. Walking on my problems, walking on this world… I’m crawling back to you. Screaming of my senses, hands back to their presents… Constant shower, straight my eyes.
Druga Covering Shadow je možda i najbolja, jer posle neodređenog početka na gitari, sve bukvalno eksplodira sa žestokim delom, kada se gitare prepliću, melodije ispadaju sa svih strana, a vokal u očajanju vrišti: You pushed me against the wall / You push me agaist my current / Never cared for my true interest / What’s my heart’s deep desire.
U trećoj Second Chance su posegnuli za kultnim hitom Strive For More, koju su okrenuli naopačke, značajno usporili, promenili aranžman i dali joj novi život. Nisam čak na prvih par slušanja ni skontao da se radi o starom hitu, ali par tekstova su me naterali da se prisetim starijeg benda. Zanimljiv je i deo pred kraj kada se čitava svirka utiša i ostanu samo gitare. Osećaj teskobe je vrlo upadljiv i polako počinje da vas prožima do kraja EP-ja.
Hope In My Veins je već klasičan hardcore instant hit, koji svoje glavne uticaje crpi sa druge polovine devedesetih. Možda za moj ukus ima par predvidljivih rifova, ali do sada mi nije dosadila. Peta First Flame, po kojoj je bend dobio ime, ima sličnu energiju kao i četvrta Hope In My Veins, s tim što je ovde refren nekako mračniji, a tome doprinosi i tekst: The heat, the fire, awakes life inside connection, burning and burning…inside out!
Footsteps ima vrlo zanimljiva rešenja na gitari, pogotovo drugoj koja puni melodijama. Ako ovu gitaru skinete, dobijamo jednu ravnu izbalansiranu svirku, ali lišenu emocija, lišenu svega onoga što tekstovi pokušavaju da kažu. Kada druga gitara upadne u priču, stvari se iz korena menjaju. Bend voli da menja tempo, pa često imamo delove u srednjem ritmu, kada ostane samo ritam gitara i atmosfera se ogoli do korice. Ti momenti su mi se dopali, jer je itekako potrebno promešati stvari, dati priliku da se čuje i iz druge perspektive.
Da li je ovo EP ili demo, ne znam. Prilično se dobro čuje za demo standarde. Kako god se okrene, nadam se da će ovaj bend potrajati, jer su nam jako potrebni jaki i zanimljivi sastavi. A ekipa koja je ranije bila u Through These Eyes, Strive For More, Revoluciji, Conviction, Ground Zero i Face It svakako zaslužuje da se na njih obrati pažnja. Vrlo, vrlo dobrih šest pesama.
