Izuzetan talenat ovog Britanca je konačno došao do vrhunca na novom ostvarenju koje izlazi sledeće nedelje za etiketu Epitaph Records. Možda je mnogima od vas poznato njegovo ime, ali niste baš sigurni o čemu se radi. Frenk Turner je ime koje se ovih dana često spominje u stranim magazinima, a nestrpljivo iščekivanje izlaska novog albuma je pojedine poznate kolumniste dovelo do usijanja. Lično sam iz nekoliko izvora dobio samo reči hvale za novi album, pa je i kod mene počelo nešto da se kuva. Sa ushićenjem sa kliknuo na link novog albuma i uskoro se i sam uverio u kvalitete ovog zanimljivog čoveka.
Naziv albuma jeEngland, Keep My Bones i to je ustvari stih preuzet iz čuvenog Šekspirovog dela Život i smrt Kralja Džona i mogu slobodno da kažem da je ovo Frenkov najbolji album, a on iza sebe ima već tri, takođe prilično uspešna. Turnerovi tekstovi su uvek bili direktni i sa dve noge na zemlji, a uvodna pesma Eulogy nam donosi veoma ličnu i emotivnu poemu o stvarima koje je prosto želeo da skine sa srca, pritom na najsavršeniji način opisujući koncept albuma: Not everyone grows up to be an astronaut / Not everyone was born to be a king / Not everyone can be Freddy Mercury / Everyone can raise a glass and sing / Well I haven’t always been a perfect person / No, I haven’t done what mom and dad had dreamed / But on the day I die I’ll say, „Well at least I fucking tried“ / That’s the only eulogy I need.
Teme u pesmama su različite, od veselih poput Peggy Sang the Blues koja je posvećena njegovoj baki, u kojoj je Frenk uspešno pokazao da je itekako sposoban i za lake teme, pa do mračnijih kao što je Rivers. Ja sam lično najviše puštao I Still Believe, fenomenalnu i zaraznu laganicu sa sjajnom porukom: Who would thought that after all something simple as rock and roll will save us all? Najbolji momenat albuma je sredina i pesme English Curse, I Am Disappeared i One Foot Before The Other. Sjajno i brzo pevanje, kontrastno sa laganom akustičnom pozadinom i nežnim klavirskim notama su definitivno hajlajt albuma. English Curseje vrlo hrabra pesma jer se sem Frenkovog glasa ne čuje ništa drugo. Spektakularan vokal je pripremio pozornicu za najrokerskiju pesmu na albumu One Foot Before The Other.
Pred kraj albuma su dve sporije pesme Nights Become Days i Redemption koje predstavljaju idealan završetak za poslednju Glory Hallelujah, hvaljenu ovih dana od obožavalaca. I ovde je na delu Turnerova hrabrost da se u tipično crkvenoj melodiji igra sa tekstom pevaći da nema Boga. Vrlo zarazna pesma koja dočarava engleski crni humor, koji smo možda i zaboravili ovih godina.
Frenk je na nekoliko mesta na albumu odao počast svojoj domovini, ali za mene su oni mali, lični tekstovi o životu remek-dela zbog kojih je ovaj čovek strašno narastao u mojim očima. Čovek je tipična anti-zvezda, prezire sve što ide uz to, ali verujem da je on u očima svojih obožavalaca već postao superzvezda, a ovaj album će samo da učvrsti to uverenje. Ako volite akustični folk sa uticajem panka i tekstovima u kojima ćete se vrlo lako naći, onda vam preporučujem da pronađete ovaj album, ali i da preslušate njegova prethodna ostvarenja, itekako vredi.
Epitaph Records
www.epitaph.com
www.myspace.com/frankturner
