Freya, norveška boginja plodnosti, u inkarnaciji Karla Bušnera, frontmena straight-edge hardcore benda Earth Crisis, stiže do svog trećeg albuma. Pomalo smo zaboravili na ovaj bend, s obzirom da je prošle godine Earth Crisis imao niz zapaženih turneja. All Hail The End je album koji ima zanimljive rifove na gitari, malo drugačije nego što smo navikli od njih. Uspeli su da zadrže senzibilitet hardkora, što će dugogodišnji fanovi pozdraviti, ali ostaje ipak činjenica da, iako album počinje jako dobro, već od treće pesme počinje da gubi na energiji i postaje dosadan. Prati tipičnu metalcore formulu – prekidajući rifovi, malo treš gitare, pa prepoznatljiv Bušnerov vrisak i to je to. Ono što ga izdvaja od ostatka stada sličnih bendova jeste velika upotreba melodičnih rifova, mnogo više nego što je uobičajeno na jednom metalcore albumu. Dosta bendova ubaci melodičan rif tu i tamo, ali Freya je čitav album ispresecala melodičnim rifovima i to je jedna od dobrih stvari na albumu. Prve dve pesme su jako dobre. The Light That Rivaled The Sun je namerno stavljena kao prva, pošto je hit na prvu loptu. Odlični melodični treš rifovi razbijaju prozore i pomeraju zidove. Dobri brzi rifovi i progresivni elementi su izdvojili Human Demons kao drugi hit. Čim album ulazi u Iron Locust, tu je praktično kraj zanimljivim stvarima i kreće ekstremno ponavljanje, da je slušanje albuma jako teško. Ako je sudeći po prve dve pesme, svetla budućnost je pred ovim bendom. Uspeli su da pruže ipak nešto drugačije u odnosu na većinu modernih metalcore bendova. Gitare su više okrenute ka trešu, što je uvek dobro, melodije su pojačane, dale su preko potrebnu dubinu albumu. Stari fanovi će ovo sigurno preslušati, dok bi povremeni konzumenti metaliziranog hardcora mogli da overe prve dve-tri pesme i to je sasvim dovoljno.
Victory Records
www.victoryrecords.com
www.myspace.com/freya
