Mire, Jaca i moja malenkost smo bili u Domu Omladine već oko devetke, zato što sam isplanirao da radim intervju sa Kuzmanom. Posle intervjua i spike od nekih sat vremena, upadamo unutra, a oko pola jedanaest Full Size počinju svirku. Momci sviraju čudan spoj, jer je prva pesma bila bukvalno fazon Blood For Blood, da bi već sledeća bila neka melodija. Mislim, nisu loš bend, ustvari sasvim su dobar bend, ali mi ne idu te dve stvari. Svirali su od Madball Never Had It sa Set It Off, a na kraju Blink 182! Imaju dva vokala, od kojih jedan peva u fazonu Blood For Blood, a drugi u fazonu skejterskih bendova. Sve u svemu, nije loše, mada mi je stil krajnje čudan. Atmosfera u publici je bila fenomenalna, pošto nije bilo mnogo klinaca, nije bilo skinsa, nije bilo puno pankera i metalaca, već isključivo hardcore ekipa. Posle kraće pauze, novi bend Heavenshore i njihov debi pred beogradskom publikom. Smilja na jednom vokalu, plus drugi vokal, dve gitare, a fazon Hatebreed, Strife i pomalo Shutdown. Prva pesma mi se nije svidela, jer je klasična ona new school metalčina, spora i dosadna, dok su sve ostale bile prilično brze. Svirali su i jednu stvar od Hatebreed, ali pošto taj bend nije na mojoj listi omiljenih hardcore sastava, ovaj put ćete ostati bez naziva te pesme. Čak iako ne slušam ovakvu vrstu muzike, Heavenshore mi se nadasve dopao, prvenstveno zbog iskrenosti ljudi na bini, a druge zbog količine energije koju izbace na dotičnoj. Jedina prava zamerka mi je prilična neuvežbanost benda, ali pošto im je ovo prvi koncert, to se glatko može i zaboraviti. Samo da nastave dalje i sve će biti u redu. Što se gužve tiče, bilo ju je, ali ne onoliko koliko je bilo na primer za Doghouse, iz gore opisanog razloga. Meni je ovo i idealno. Sedneš negde iza i uživaš u certu. Zvuk je bio perfektan, ali to već i vrapci na grani znaju za Dom Omladine. Posle malo dužeg štimovanja, Hitman furiozno počinju sa Sham 69-ovom If The Kids Are United. Nastaje delirijum u publici, penjanje na binu, otimanje mikrofona, neprestani stagediving. Bend kao i obično do jaja profesionalan, ubedljivo najbolje uvežban, odlično raspoložen… Sve su mi više pankerskiji. Kada sam ih prvi put gledao čini li su mi se kao metalizirani hardcore, ali ovo sada je skoro old school. Verovatno od svih ovih beogradskih bendova koji furaju njujork fazon, Hitman su jedini koji uopšte sviraju hardcore punk. Spoj sjajnih individualaca verovatno i ne može drugačije. Kada odgledaš sve bendove na sceni, pa ponovo Hitman, shvatiš da nemaju konkurenciju. Gledao sam ih 7-8 puta do sada i nikada mi nije dosadno. Provrtili su gotovo ceo prvi i drugi album, a cert završavaju standardno sa Lockdown. Ovo je definitivno jedan od boljih certova u mom životu. Posle duže vremena nisam skakao, uživao sam u pozadini. Ko nije bio na ovoj manifestaciji neka zna da se debelo zajebao.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #7, novembra 2001.
