Još jedan krajnje dosadni i neinventivni emo rock bend. Pitam se samo ko ima snage da sluša ovo smaranje? Tekstovi krajnje patetični, malo zavijeni u metaforu. Muzika kenjkava, sa klavirom i akustičnom gitarom, uz neki pederski glasić. Izgleda da je na američkoj post-hardcore sceni prava jurnjava za ovakvim bendovima, iako je zaista smešno šta oni sviraju. Jeste to tehnički perfektno odsvirano, ali da mi muško onako peva, i da o onim stvarima peva, to nikako ne mogu da shvatim. Mogu da razumem devojke, koje su mnogo emotivnije od nas, ali muško da mi plače, rida i jadikuje zbog petnaestog raskida, dođe mi da popizdim. Da li ovi ljudi, koji pišu ovakve tekstove, imaju nekih drugih problema u životu osim dobijanja korpi? Da li se oko njih dešava još nešto, ili su samo propale klinačke veze najbitnije? Omot je krajnje ljigav, mada se roze boja super uklapa sa njihovim pederskim stavom. Uuu, jebote, dođe mi da povratim, jer sam stigao tek do četvrte pesme.
Tooth And Nail Records: 3522 West Government Way, Seattle, WA 98199-1323, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
