Grandpa Candys ili mnogo poznatije Čikine Bombone sam prvi put gledao još pre godinu i po dana na nekom festivalu u Domu Omladine. Zvučali su fantastično. Drugi put sam ih gledao u Staroj Pazovi u julu ove godine i zvučali su još bolje. Sve su to razlozi zbog kojih sam odlučio da kupim ovaj disk i uživam uz sjajan rockabilly zvuk ovog benda. Na disku se nalazi trinaest pesama, uglavnom obrada, mada u totalno drugačijem ruhu nego originali. Kada počnem da razmišljam, mislim da su Čikine Bombone više sajkobili, što zbog pesme Psycho In New Orleans, što zbog samog imena, koji zvuči prilično opičeno. Najbolja pesma mi je normalno gore pomenuta Psycho In New Orleans, koja je obrada čuvenog hita iz šezdesetih House Of The Rising Sun. U verziji koju Bombone sviraju ova pesma dobija novu dimenziju, pošto brzina diže emociju na mnogo viši nivo. Od ostatka materijala bih izdvojio Misfitsovu Last Caress, kao i Catalina, koja je obrada nekog starogradskog hita. Takođe obratiti pažnju na Vampirela, Dynamite i Rock Boppin’ Baby. Album je izuzetno simpatičan i veoma prija ušima u ovom prilično mračnom i tmurnom momentu.
ITMM
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
