Posle dugog čekanja stigao mi je i drugi album Grey Area. Posle raspada Warzone-a prvi član koji je nastavio da se bavi muzikom bio je bubnjar Vinny Value i on je zajedno sa Erniem, koji je iza sebe imao zaista impresivnu karijeru (bio u Black Train Jack, Token Entry i In Your Face), osnovao novi bend Grey Area, savršeni spoj agresivnog pristupa koji je imao Warzone i melodičnosti i emotivnosti Black Train Jack-a. Šta reći o uticajima ovog benda? Naravno, najviše ima upravo Warzone-a i Black Train Jack-a, ali i Bad Brains, Minor Threat, Descendents… Njima dvojici se pridružuje basista Steve O’ Brien ex-member njujorških Crown Of Thornz, dok su na drugu gitaru doveli, takođe bivšeg Warzonovca Jay Lehroff-a. Fanbelt Algebra nastavlja tamo gde je njegov predhodnik stao, ali sa malo više emocija i melodije, što je mene naravno posebno oduševilo. Teme u pesmama su uglavnom ozbiljne i lične (gubitak prijatelja zbog samoubistva, neuzvraćena ljubav, loša prijateljstva i razočarenja istim, kao i naravno izdaja), dok se muzika savršeno uklapa u svaku od njih. Najbolja pesma je uvodna Reminder, koja je ubedljivo najmelodičnija i koja najviše podseća na Black Train Jack, kao i osma Rotten Eggs koja govori o neuzvraćenoj ljubavi. Ovo je definitivno jedan od najboljih i najkvalitetnijih albuma koje sam recenzirao za ovaj broj, pa svima preporučujem da nabave Grey Areu.
Victory Records: 346 North Justine Suite 504, Chicago, IL 60607, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
