Pošto su svi moji pokušaji da stupim u kontakt sa nekim od članova hardcore benda H2O propali, odlučio sam da kontaktiram Daniela, koji sarađuje sa gomilom internet fanzina u Kaliforniji i sa kojim se već duže vreme dopisujem. On je sa oduševljenjem prihvatio da uradi intervju za Get on the Stage sa ovim legendarnim bendom iz Njujorka. Intervju je rađen 14. aprila 2000. u tour busu benda, a intervjuisani čovek je basista Adam Blake. Inače, tokom intervjua Adam je buljio u televizor, dok su se Todd Friend (bubnjar) i Todd Morse (gitarista) samo šećkali po busu. Razgovor je trajao nekih pola sata, a šta je na kraju ispalo pročitajte u nastavku…
Kako ide turneja?
Turneja ide zaista sjajno. Uradili smo zaista puno turneja na kojima smo bili predgrupa ili smo išli u paketu sa više bendova, kao što je Punk O Rama turneja. Mi ustvari nikada i nismo znali ko je naša publika zato što je ona uglavnom dolazila zbog drugih bendova. Ova turneja je zaista cool, zato što smo konačno upoznali prave H2O fanove i one koji to nisu. To je zaista super. Volim ljude koji dolaze na naše svirke. Ova turneja je zaista fenomenalna i mi smo u svom autobusu, što znači da je sve pomereno na neki viši nivo u pogledu komfora, što u mnogome olakšava gomilu stvari.
Da li imate nekih zanimljivih stvari koje su se desile na turneji?
Otišli smo u Meksiko juče iz El Pasa. To je bilo interesantno. Pored toga… jebiga… svaki dan na ovoj turneji je interesantan.
Šta ćete posle ove turneje?
Počećemo da spremamo novi album. Upravo i počinjemo da radimo na novim stvarima. Nadam se da ćemo to izdanje uspeti da izbacimo negde pred kraj godine, ali na samom početku sledeće.
Kako si upao u H2O i da li još uvek živiš u Engleskoj?
Nekada sam svirao u bendu Shelter i imali smo turneju sa H2O. Kada je bivši basista H2O napustio bend, to se desilo u isto vreme kada sam ja napustio Shelter, tako da je bilo sasvim prirodno da se prebacim u H2O. Da li još uvek živim u Engleskoj? Živim u Njujorku, ali razmišljam da se preselim u Los Anđeles.
Kako je H2O potpisao za Epitaph?
Mislim da se Brett Gurewitzu jako svideo naš prvi album. U tom periodu naše karijere bili smo na Blackout! Recordsu i oni baš i nisu radili dobro svoj posao i distribucija je išla loše, a jedan mejdžor je bio zainteresovan da napravi dil sa nama (u pitanju je MCA). Međutim, mi tada nismo bili zainteresovani za saradnju sa njima, zato što smo u fazonu da nismo postigli dovoljno u undergroundu. Mi nismo protiv mejdžora. Mi ustvari mislimo da su mejdžori dobri za bendove u određenom momentu karijere, ali smo mi odlučili da ih zajebemo. Nismo želeli da potpišemo za MCA, a nismo ni mogli da ostanemo na Blackout! Recordsu, pa šta smo mogli da radimo? Tada se Brett pojavio na jednom od naših gigova i rekao da želi da nas vidi na Epitaphu, a mi smo kao rekli u redu.
Čuo sam pre nekoliko meseci da je nekoliko članova benda u nekom Ramones tribute bendu. Jel’ to istina?
Na neki način je istina. Naš prijatelj Džimi je radio za Ramonse i oni su imali žurku povodom otvaranja internet sajta www.ramones.com. Tamo je ustvari bila bitka između 16 bendova. Svaki član Ramonsa je bio tamo to veče i birao bendove za koje su oni mislili da su najbolji i koji će svirati posle sa njima. Ja sam bio u fazonu: Ej, super, zakon brate. Tako me je Džimi kontaktirao i pitao da li ću da sviram bas. Rekao sam da neću bez Todda na bubnjevima, pa smo na kraju ja i Todd napravili bend sa Džimijem i sa nekim likom Russ Rice-om. On je pevao, a Džimi je pičio džitru. Odsvirali smo dve pesme od Ramonsa i pobedili. CJ nas je izabrao i popeo se na binu i pevao sa nama. Bilo je super. Znaš, pobedili smo i morali smo da odsviramo Blitzkrieg Bop, a ja nisam imao pojma. Tako su mi, pošto smo pobedili, u bekstejdžu kluba CBGB neki likovi pokazivali kako da odsviram. Otišli smo na binu i odsvirali. Bilo je sjajno zaista. Super vreme. Zvali smo se Commandos.
Da li je neki gig H2O ostao urezan u tvom sećanju kao najbolji?
Mnogo gigova na ovoj turneji su najbolji od kada sviramo. Mislim da je Roxy gig u Njujorku bio najnezaboravniji.
Jesi li zadovoljan kako je snimljen home video? Da li postoji nešto što bi ubacio?
Voleo bih da ima više fotki moje bivše devojke. To bi bilo jako cool, zato što bi bio zabeležen i taj deo mog života. Ona je bila najvažnija stvar u mom životu pored benda. Bio sam pomalo besan zato što je nema na videu, zato što su mi u tom momentu ona i bend bili najvažnije stvari na svetu. Osim toga ništa. Stvarno. Drago mi je što nisu ubacili snimke kad sam bio jebeno pijan.
Video sam deo spota Faster Than The World i Rusty je govorio kako je bio pogođen. Kada se to dogodilo?
Mislim da je imao 13 godina. Bio je skoro upucan na mrtvo. Bio je klinički mrtav. Bila je svađa oko bilijara. Klinac je izvukao 45-icu i upucao ga.
Koji su ti omiljeni bendovi trenutno, a koji za sva vremena?
Ntogether, sigurno. Slušam dosta muzike trenutno. Slušam Lo Fidelity All Stars, slušam Primal Scream dosta, slušam Faith No More. Slušam dosta stvari. Slušam puno muzike, The Jam, Metallica i The Clash.
Kakva je tvoja definicija životnog punk rock stila?
Dosta toga je i samo objašnjivo. Mislim da je pank rok život malo protiv nekih ustaljenih normi. Pank rok više nije kao što je nekad bio. Pre je bilo vreme kada je pank rok terao roditelje da se upišaju u gaće. Ako čuju da je njihovo dete otišlo na pank rok koncert stvarno bi se usrali od straha. Ljudi su bili uplašeni od panka i to je bilo zastrašujuće, nešto kao gangster rep pre nekoliko godina. Čak ni gangster rep nije više opasan kao što je bio. Zato se sve promenilo. Ja stvarno ne znam šta je pank rok način života. Znam da nije šiljasta kosa ili probušen nos i da nisu tetovaže. Mislim da je više sređivanje sopstvenog života, a ne samo da radite od 9 do 5. Mislim, možeš i to raditi, ali čisto da podržiš onaj pank u sebi. Mislim da um mora da bude svuda. Pank rok je mentalno duhovno stanje, a ne životni stil.
Kako si upoznao ceo ovaj punk i hardcore svet?
Kroz heavy metal. Ja i par mojih ortaka smo bili metal manijaci. Često smo bili jako pijani kod kuće jednog našeg ortaka i slušali heavy metal ploče. Onda je jednog dana jedan moj prijatelj doneo gomilu novih straight edge hardcore izdanja. Mislio sam da je straight edge hardcore najpijanija muzika na svetu. I sada mi izgleda tako. Napijali smo se slušajući Minor Threat, Gorrilu Biscuits i Youth Of Today. Posle toga sam počeo da čitam tekstove i počeo da shvatam neke nove stvari. Shvatio sam da je to nešto više od muzike.
Šta te je najviše privuklo?
Mislim da je to najviše samopoboljšanje. U hardkoru ima puno reči o preuzimanju kontrole nad svojim životom. Da se prebaciš na pozitivu, na pravi kolosek, to biraš. Bio sam zaista navučen na to. Bilo je preterano aktivno, a nikako pasivno i zato mi se jako svidelo.
Ako bi mogao društvo da promeniš na neki način, šta bi menjao?
Eliminisao bi bol da više niko ne bi mogao da strada. Mislim da je stradanje jako loše. Zaustavio bih tugu, potištenost i zauvek bih eliminisao u ljudima želju da razmišljaju o različitim bojama kože. Mislim da bi samo na taj način ljudima bilo lakše i bolje.
Ako bi mogao da pričaš sa nekom osobom koja je umrla, koja bi to osoba bila?
Bruce Lee.
Šta je zakon, a šta je sranje?
Zakon je novi spot Bloodhound Ganga. Taj video je smešan. Šta je sranje? Bože, to je dosta teško zato što ima jako mnogo sranje stvari. Lažan metal je sranje. Mislim kvazi metal. Ako već želiš da budeš metal bend onda pusti kosu i budi jebeni metal bend, ali nemoj da se foliraš da si hardcore bend. Znaš Lipm Bizkit. Oni su sranje, ne kao bend. Oni su dobar bend i mislim da je Fred Durst dobar direktor i dobar media menadžer, ali je očajan kao pevač. Koji bend zaista mrzim? Bare Naked Ladies su sranje!!!
Šta misliš o Britney Spears?
(Prvo mi rekao nešto što neću da objavim). Ustvari, Britney Spears je veoma, veoma, veoma atraktivna mlada dama. Mislim da je žestoka. Ona je zaista riba i po!
Nešto za kraj?
Britney, šta se radi?!
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
