E, fala kurcu da su se setili da objave. Album je delom snimljen još 2009. godine, a tek sad ugledao svetlo dana. Lepe reči o ovom izdanju sam čuo još pre dve godine i iskreno u svojoj glavi bio ubeđen da su ga negde i objavili. Bend je svim silama pokušao da nađe nekog ozbiljnijeg izdavača, ali mislim da je to u današnjem dobu misaona imenica. Promenilo se vreme jako. Pre 20 godina bendovi su imali ogroman problem da izdaju disk, kasetu, ploču, pa je demo snimaka bilo koliko hoćeš. Danas nikakav problem uraditi čak i veoma kvalitetan vinil, ali pravog izdavača ni od korova. Pitam se kome se uopšte i isplati da nešto izdaje, ulaže neku kintu, kad se istog momenta sve pojavi na internetu. Ja mislim da je najbolje da svi bendovi, barem kod nas, objavljuju materijal na internetu u mp3 formatu čim ga završe u studiju, a da ljudi koji žele da imaju kvalitetan snimak kupe original.
Dobro, da ne davim više dole imate link, pa skinite album i preslušajte, a sada neke moje impresije. Prvo kad upališ album skontaćeš da je produkcija izuzetna. Prvo sam pustio na malim prdavcima geniusima od dvesta dindži koje imam na poslu i već tu izvalio kako su sve dobro snimili. Onda sam sve to pustio na malo ozbiljnijem sistemu kući, sa ogradom da je i u ovom slučaju bio mp3. Čak i u takvoj varijanti je više nego očigledno da je ovo jedan od najkvalitetnije odrađenih albuma na domaćoj hardcore sceni. Album je na kraju prepeglao i Bili Anderson, čija biografija uključuje i rad sa veličinama poput Sick Of It All, Mr. Bungle, Eyehategod, Jawbreaker, Impaled…
Sve je utegnuto, upicanjeno i još mračnije nego što smo inače navikli kod Hanga. Da, da, još mračnije. Možda sam ja očekivao neke ultra dugačke pesme, ali me je prijatno iznenadilo to što su se zadržali u proseku na oko četiri minuta. Moderan zvuk, prošaran nekim njihovim ranijim radovima će oduševiti svakog pravog ljubitelja žestokog metaliziranog hardkora. U nekim sporijim momentima sam izvalio i Slayer, pogotovo u u onim krajnje atmosferičnim akustičnim prelazima, kojih ima nekoliko (pogotovo u fenomenalnoj poslednjoj Three Days Before The…). Ono u čemu je Hang i do sada bio jak, a to su promene ritma, tempa i atmosfere u jednoj pesmi, ovde je pojačano do maksimuma. Prelazi su neobični, često nepredvidljivi. Ponekad pomislite da sledi spori deo, oni ubace brzi, sa pozadinskom solažom. Kad pomislite da će da ubrzaju, oni skroz uspore, naročito kada su u pitanju sami počeci pesama. Ta nepredvidljivost je najveći kvalitet na albumu.
Jednu pesmu ste i ranije mogli da čujete u vidu spota, u pitanju je We Bite, obrada od The Misfits, koju je Hang uradio sa Draganom iz benda Concrete Worms. Kratka i efektna. Vrlo dobra obrada. Od ostatka bih izdvojio Dulce Domum čiji rani demo snimak ste mogli da čujete i na kompilaciji Ala Peni Brate Vajz koju sam izdao još 2003. uz deveti broj GOTS-a. Vidi se koliko je razmak od skoro deceniju doprineo da se pesma promeni aranžmanski. Dobra je i četvrta pesma Lamia, kao i ona posle nje Birthgiven Truth Engraved, u kojoj ima najviše tih atmosferičnih prelaza.
I za kraj da kažem da bend već ima spreman kompletan novi album, samo se čeka ulazak u studio. Nadam se da sledeći album neće čekati 2-3 godine da bi smo ga čuli. Ovaj je itekako dobar, vredi ga čuti, gustirati i po mogućstvu gledati ovaj bend uživo, jer ovako kompleksna muzika nije nimalo jednostavna za živu svirku, a momci itekako umeju da razvale na koncertima.
Phonofile Balkan
www.mediafire.com/?1y0lw3bcn33t355
www.facebook.com/pages/Hang99/200354096670141
