Da li treba uvodnik za jedan ovakav bend? Hitman su sigurno jedan od vodećih domaćih hardcore bendova i iza sebe imaju dva sjajna albuma. Vačpe Aca se potrudio da lepo odgovori na neka meni zanimljiva pitanja…
Na početku mi reci kako si se našao u celoj ovoj priči zvanoj hardcore? Šta si video u samom pokretu?
Sve je počelo kod mene tako što sam u srednjoj školi (1986) upoznao svog dobrog drugara Smilju koji je tada svirao u bendu Codey O.D. i koji je uveliko slušao hardcore, dok sam se ja kao manijak pržio na Ramones-e. Od njega sam nabavio snimke nekih tadašnjih domaćih bendova (Tuto Colori, D.L.H., C.O.D., Solunski Front), a zatim, po meni, možda i najbolji hardcore album svih vremena, koji je na mene ostavio neverovatan uticaj (7 Seconds – Walk Together, Rock Together). Od tada sam celu stvar oko muzike shvatio malo ozbiljnije, jer sam bio oduševljen textovima koje sam pročitao na toj ploči.
Pošto si kod nas sigurno jedan od najstarijih ljudi na HC sceni, da li mi možeš reći nešto više o sceni u Beogradu i Srbiji pre 10-15 godina, kada je sve to počelo?
Pa, kada sam se ja susreo sa scenom bilo je sve totalno drugačije, bendovi su svirali retko kada, jer nije bilo toliko prostorija u kojima bi se sviralo, a teško je bilo doći do Akademije ili KST-a. Ja sam prisustvovao samo na nekoliko svirki i bilo je ludilo, gomila ljudi koji prave šutku i totalni šou. Bendovi su tada svirali ultrabrzi hardcore pod uticajem finske HC scene. Period između ’88 i ’90 sam propustio zbog vojske. A posle toga sam krenuo sa svojim bendom i uleteo skroz u celu stvar. Definitivno imamo jake korene, jer u svakoj generaciji jer bilo puno dobrih bendova i fanzina, tako da imam veliko poštovanje prema svim ljudima koji su započeli celu stvar, kao i prema svima koji su i dalje u hardcore-u.
Nedavno ste promenili basistu. Zbog čega je Vige otišao? On je jedini uz tebe bio član Definite Choice, zar ne?
Vige je napustio bend jer je tada imao puno ličnih problema koje nije mogao da uskladi sa bendom, pa je rešio u dogovoru sa nama da izađe, ali ga mi smatramo definitivno i dalje delom benda, jer je učestvovao u pravljenju svih pesama na prošlom, a i na dobrom delu pesama novog albuma. Zajedno smo svirali u Definite Choice-u, a zajedno smo započeli Hitman. Ko zna, možda se ponovo nađemo nekada u nekom bendu.
Pošto ste medijski iskočili kada je Hitman svirao na festivalu Jači od mržnje sa Pro Pain, da li mi možeš reći da li je posle te svirke malo promenjen odnos beogradskih hardkorovaca prema tvom bendu ili je jednostavno sve ostalo po starom?
Nemam pojma, meni je sve isto kao i pre tog koncerta, a ko je promenio mišljenje o nama – cool, njegova stvar.
Uzgred, kakve utiske nosiš sa tog festivala?
Sve najbolje. Odlična organizacija, odličan zvuk, super atmosfera, jedno novo iskustvo.
Hitman svira tvrđu verziju hardkora, koja malčice vuče na metal. Šta ti misliš o svim ovim klincima koji upadaju u HC iz metala i koji imaju totalno izopačene ideje i stavove o pokretu? Da li misliš da je pravi HC samo onaj koji je nastao iz panka ili…?
Uopšte nije bitno odakle uđeš u celu stvar. Mislim da je važnije da vremenom shvatiš o čemu se radi. A to, da li je HC postao od metala ili od panka nije bitno po meni, jer mislim da je u hardcore-u bitnije ono što kažeš.
U dosta domaćih fanzina, čitajući intervjue sa Markom Koraćem, sam primetio da te on pljuje kao nijedan drugi čovek na sceni. Da li vas dvojica imate neki sukob koji datira od ranije ili je on još jedan od isfrustiranih strejtera koji samo seru kako ne dele scenu, a usput samo to i rade?
Apsolutno nebitno.
Okej, da se i ja manem gluposti i da pređem na nešto ozbiljnije i pametnije. Imate novi album. Kako je prošla promocija i šta su fanovi do sada rekli za njega?
Mogu ti reći da sam bio iznenađen koliko je ljudi bilo na promociji i kakva je bila atmosfera, skroz pozitivno. Svirali su Tibia kao gosti i oni su bili do jaja. Ono što sam primetio na našoj svirci je da neki klinci znaju tekstove sa novog materijala i bio sam oduševljen. Od tada smo svirali oko pet svirki i svuda ista stvar – ljudi prave super atmosferu, znaju tekstove. Mislim da se ljudima dopada.
Primetio sam da vam je naslovnu stranu radio moj sugrađanin Salko. Otkud saradnja sa njim?
Pa Saleta smo upoznali još dok smo radili prvi Hitman. Od tada smo se bliže upoznali sa njegovim radom i svidelo nam se toliko da smo rešili da ga pitamo za naslovnu stranu. A pošto se njemu sviđa Hitman on je odmah pristao.
Pošto sam primetio da stalno potenciraš ono friendship, unity, respect želeo bih da te pitam, da li stvarno veruješ da je tako nešto moguće na sceni, pogotovo našoj? Mislim, u dosta fanzina sam čitao prepucavanja među bendovima i tu definitivno nema ništa od F.U.R-a. Tvoje mišljenje o svemu tome.
To F.U.R. je deo mog života. Ja sa svojim prijateljima tako živim i to se odnosi na ljude uopšte, a ne samo na scenu, ali ko prihvati dobrodošao je. Definitivno si u pravu da ne postoji sloga na sceni, ali je gomila bendova na sceni u tom fazonu i mislim da se stvari rapidno menjaju i da se broj ljudi koji to shvataju na pravi način povećava iz dana u dan.
Isto tako, zanima me tvoje mišljenje o današnjoj beogradskoj hardcore sceni, sa osvrtom na neke provincijske bendove.
U Beogradu postoji gomila bendova koji sviraju probe i poneki koncert i postoji nekoliko bendova koji se trude da sviraju stalno i to što je više moguće van Beograda. Meni generalno smeta to što i dalje postoji ta neka distanca između BG bendova i bendova iz ostalih gradova u Jugoslaviji. Ima gomila bendova iz Kragujevca, Niša, Stare Pazove, Novog Sada… koji su do jaja i koji se trude da što više sviraju, a to je po meni pravi način da se širi scena, svirke, svirke i što više svirke i to svuda. I najvažnije: saradnja među bendovima bez obzira na to kakav HC sviraju.
Jedan ste od najaktivnih bendova na sceni. Koji ti je gig ostao u najboljem sećanju i za koji možeš sa sigurnošću reći da vam je najbolji?
Pazi, svaki koncert mi je drag, jer u svakom gradu upoznajemo nove ljude i puno dobrih bendova. Stekli smo puno prijatelja, tako da sada ne bih mogao da izdvojim ovaj ili onaj koncert. Svi su mi podjednako dobri, što zbog svirke, što zbog iskustva.
Svirali ste tri puta u Staroj Pazovi. Šta misliš o maloj HC sceni u Pazovi?
Na sva tri koncerta sam se proveo super, jer su ljudi skroz super, prave super atmosferu i to na svim bendovima, bez obzira šta sviraju podržavaju ih podjednako. Iz Pazove je i jedan od mojih omiljenih domaćih bendova Better Than You, kao i gomila fanzina koji su mi super, jer nisu onako smarački, nego skroz duhoviti i urađeni sa puno humora. Ko sabere ovih nekoliko komentara dobiće skup ljudi koji su po meni HC shvatili definitivno na jedan pozitivan i skroz iskren način.
Verovatno si slušao novi Agnostic Front. Šta misliš o celoj toj priči ponovnog okupljanja?
Super. Možda ne toliko dobar kao Something’s Gotta Give, ali skroz OK. A što se tiče okupljanja, ako je to njima cool, meni još bolje, jer gotivim A.F. i samo nek’ nastave da prave ovakve albume i sviraju dobro. Ne dajem ja mnogo na priče o prodaji, to su za mene gluposti.
Jednom prilikom si mi rekao da ti je najbolji bend na svetu Ramones, a čini mi se da je i Ilija isto to rekao. Šta možeš da poručiš ljudima koji se izjašnjavaju kao pankeri, a pri tom govore kako su Ramonesi živo sranje, jer su izdavali za mejdžore?
Definitivno za mene lično lično Ramones je početak i kraj i mnogo ih volim. A što se tiče mišljenja drugih ljudi mislim da ćeš odgovor naći u predhodnom odgovru.
Želeo bih da čujem šta ti misliš o sXe, o anarhizmu i o hare krišni?
To je sve stvar ličnog izbora.
Da li bi mogao da izdvojiš deset albuma koji su najviše uticali na tvoj rad?
Ovo će biti jako teško jer ih ima mnogo više od deset, ali evo recimo:
- 7 Seconds – Walk Together, Rock Together
- Ramones – sve
- No For An Answer – A Thought Crusade
- Bad Religion – Suffer
- NOFX – S&M Airlines
- Slapshot – Step On It
- Biohazard – Urban Discipline
- Buzzcocks – Singles Going Steady
- Bad Brains – I Against I
- Black Flag – Damaged
Ovako bih mogao sve dok imam papira. Znači ovo je samo delić onoga što je direktno muzički uticalo na mene. Ovakvi spiskovi i nemaju neki smisao, jer bi trebali biti mnogo duži.
Rekao si mi da planiraš neki projekat sa momcima iz benda Tibia. O čemu se radi?
Pa, za sada od toga nema još ništa, ali smo razgovarali Miloš i ja o tome da sviramo možda nešto zajedno. Pored nas dvojice bi se tu našli Maxa iz Tibie i Boba iz benda Drawbacks. Bićeš obavešten o svemu kada krenemo.
Čime se bave članovi Hitmana kada ne sviraju? Ti imaš lejbl FUR. Kako to ide?
Ilija i Janko studiraju i uče kao sumanuti. Janko pored faxa šljaka sa ortacima prostoriju za vežbanje u 30-tom bloku (underground). Lala radi tu i tamo ponešto, uglavno se snalazi OK. Ja radim kao šanker u jednom kafiću i uvek pokušavam da na još neki način dođem do neke OK zarade, tako da svi imamo dosta obaveza. Što se tiče F.U.R.-a, tu su pored mene i Gale iz Smederevske Palanke i Gile iz Smedereva koji mi dosta pomažu tako da mi to dosta olakšava posao. Sve u svemu je skroz cool. Možda smo zastali u poslednjih 2-3 meseca, ali ćemo to nadoknaditi sa albumima Six Pack i Doghouse. Nadam se da ćemo do tada završiti više i taj sajt i još neka iznenađenja. Ali o tome kada bude.
Okej, mislim da je sasvim dosta za jedan intervju. Ništa, za kraj možda neka poruka?
Sve što radite, radite iskreno iz srca. Budite aktivni, bez obzira na to šta radili pravite fanzin, podržavajte bendove ili svirajte. Sve je to HC.
FRIENDSHIP UNITY RESPECT… UNTIL THE END!
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
