Šesti (čini mi se) album Boltimorskih Ramonsa, ako ne računamo tribute i koncertne albume. Huntigtons su ubedljivo najaktivniji bend na punk rock sceni, jer albume izbacuju na bukvalno svakih 5-6 meseci, a između izdaju već pomenute koncerte i tribute. Novi album Plastic Surgery je snimljen još prošle godine u januaru, u vreme kad je sniman i Tribute To Ramones album, pod producentskom palicom Brandona Ebela. Ono što je važno napomenuti jeste da su Hantigtonsi promenili bubnjara, što mi je Mikey Huntington i nagovestio kroz intervju koji sam uradio sa njim u prošlom broju. Novi bubnjar se zove Danny Huntington, ali se ta promena nimalo ne primenjuće, jer je on gotovo isti kao i Mikee Huntigton. Na disku se nalazi 14 pesama u, već sada, klasičnom Huntingtons fazonu, sa dosta troakordnih deonica, sa dosta balada koje mi nisu nimalo dosadne, već su prilično fine za slušanje i sa dosta američkih punk fazončića. Iako ih mnogi ne vole zbog potpuno pokupljenog imidža i muzike od legendarnih Ramonsa, meni će se ovo uvek sviđati. Za Hantingtose vreme kao da je stalo, svaki album im je isti, teme u tekstovima u uvek iste (devojke i izlasci uglavnom), njihovo oblačenje je potpuno u ’77 punk fazonu, sa rokericama i crnim starkama. Buklet je fino urađen, u fazonu predhodnog Get Lost albuma, tekstovi su ručno napisani (delo Cliffy Huntingtona), s tim što sada nisu celi, već iz delova, što je, moram priznati, već odavno provaljena fora od strane Edi Vedera (Pearl Jam). Sve u svemu, Hantingtonsi ne mogu da promaše, ovo je pun pogodak, kao i svi ostali albumi, a vi zato pohitajte i nabavljajte ovo remek-delo.
Tooth And Nail Records: P.O. Box 12698, Seattle, WA 98111, USA
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #3, marta 2000.
