Za početak se predstavi čitaocima Get on the Stage fanzina. Gde si odrastao, škole, kako si upao u muziku…?
Ćao, moje ime je Marko i ja sviram bass u bendu Against The Odds. Imam 23 godine, rodio sam se u Betanij‘, a odrastao na Telepu, Bulevaru, Limanu, stadionu Karađorđe, u hodnicima Karlovačke gimnazije i Filozofskog fakulteta. Ukratko, dete sam grada sa najboljom pank scenom u Srbiji, a možda i šire, što definitivno i jedan od razloga mog bavljenja muzikom. Biti deo novosadske pank scene je za nas velika stvar.
Vašem bendu nisu strane česte promene postave. Koliko je to uticalo na razvijanje zvuka i stila i da li bi mogao da napišeš retrospektivu svih bivših članova i šta je svaki od njih doneo svojim ulaskom u bend?
Pa, menjali smo i više nego što smo to želeli. Naravno, to je dosta uticalo na zvuk benda. Svaki od članova koji je prošao, doneo je i ostavio svoj neki pečat celoj priči, bilo u muzičkom smislu, bilo u nekom drugom. Kada smo se rastali s bivšim pevačem, odradili smo svirku kao trojka, gde smo shvatili da ne mogu potpuno sam da iznesem vokalne deonice i odlučili smo se da pozovemo Jovana u bend. Taj potez je definitivno najviše uticao na promenu zvuka, zbog njegovih vokalnih sposobnosti. Počeli smo da petljamo sa post-hardcore zvukom, a pritom sačuvali taj pop-punk prizvuk, i to je to što nas trenutno izdvaja u odnosu na neke druge bendove na sceni. Posle par meseci rada s Jovanom, u bend smo ubacili i Ogija, na mesto drugog gitariste, upravo zbog tog zaokreta u zvuku, i prezadovoljni smo gde se bend trenutno nalazi.
Kalifornija vam je u srcu i vidi se da ste uspešno pokupili velikane žanra i spakovali ih u svoj fazon. Koliko pratite nove trendove u muzici i šta misliš koliko oni utiču na vaše nove ideje?
Mislim da svaki bend koji slušamo ima u nekoj meri uticaja na naše stvaralaštvo, pogotovo oni veći. Prirodno je ugledati se na starije kolege, tim više ako su postigli uspeh većih razmera, ali se može jako puno naučiti i od bendova koji ne igraju veliku ulogu na sceni. Zato se unutar samog hc/punk žanra svako od nas trudi da pronađe nešto novo, pogotovo Nina. Odavno sam odustao da joj puštam bendove na koje naletim, jer je uglavnom ona čula za njih već posle njihove prve probe hahaha. Ona je jedna od najnaslušanijih ljudi koje poznajem.
Novosadska pank scena se jako podigla pre nekoliko godina. Da li se taj trend nastavio i koji su trenutno aktuelni bendovi u tvom gradu? Kakav je odnos starijih bendova prema uslovno rečeno mlađim bendovima poput vašeg?
Novosadska scena uspela je da se pridigne prvim izdanjem knjige Novosadska punk verzija, mnogi bendovi su se ponovo okupili tim povodom, neki su se malo više afirmisali, a talas je zahvatio i nas klince. Vrlo brzo je usledilo i otvaranje kluba CK13, kao i ostalih koncertnih prostora, nastali su novi bendovi, povukli brojnu klinčadiju u pank vode i osvežili scenu. Ne bih smeo da propustim da spomenem i Rebuild Collective ekipu, jer je trud koji ovi ljudi ulože zaista neverovatan. Ipak, i pored toga, pank scena u poslednjih par godina nije iznedrila mnogo novih bendova. Tu su i dalje The Bayonets, The Bomber, Red Union, ali mlađih bendova nema puno. Na sceni smo trenutno mi i Get Off My Property, naši dobri drugari, s kojima sviramo maltene stalno. Nadam se da će krenuti na bolje, i da ćemo u nekoj bliskoj budućnosti mi podstaći neke nove klince, kao što su stariji podstakli nas.
Po glasovima čitalaca fanzina Get on the Stage bili ste najpopularniji bend u avgustu. Koliko vam znači poverenje i interesovanje publike? Uopšte, koliko fanzini / portali usko vezani za hardcore i punk imaju smisla u današnjem dobu?
U eri interneta, muzički portali igraju vrlo bitnu ulogu. Internet je doneo toliko dobrog, koliko i lošeg. Albumi se više ne prodaju kao nekad, ali isto tako bez interneta npr. za nas ne bi čulo po par ljudi sa svakog kontinenta. Želeli bismo ovom prilikom da se zahvalimo publici i samom fanzinu na poverenju. Bez publike i ljudi koji se trude da učine scenu boljom ništa od ovoga ne bi imalo smisla. Mi smo tu zbog publike koliko je i ona zbog nas. Primera radi, svirali smo na Skate Fest-u u Kruševcu 30. avgusta, a grupa drugara iz Novog Sada iznajmila je kombi i došla da nas sluša. Ne možemo da opišemo koliko nam je značio taj gest, pogotovo jer je danas često problem izdvojiti i 200din za ulaznicu na neku svirku, a ne iznajmiti kombi i platiti gorivo za tu razdaljinu. Treba spomenuti i to da su organizatori dali približno toliko novca da dovedu nas iz Novog Sada, što nije nimalo lako.
I za kraj da se nadovežemo na prethodno pitanje. Koliko svo cimanje oko proba, prostora, organizovanja svirki imaju smisla kada je publike na koncertima sve manje? Koliko vas koncerti ispunjavaju i šta možemo od vas da očekujemo u nekom sledećem periodu?
Mi ćemo svirati i ako poslednja osoba napusti koncertni prostor. Ovo radimo i zbog nas, volimo da sviramo, još više kad imamo kome da sviramo. Ne znam da li je to zato što bend raste ili zato što scena ozdravlja, ali mi se čini da u poslednje dve-tri godine više ljudi dolazi na svirke i nadam se da će se taj trend nastaviti. Ponavljam, mi smo tu zbog publike koliko i ona zbog nas, ali tu smo i zbog sebe. Ova postava je donela nešto što prošle nisu – fenomenalnu atmosferu na probama. Prosto, volim te ljude i želim da ovo traje što je duže moguće. Čeka nas snimanje albuma prvenca na zimu, u međuvremenu ćemo spakovati jedan EP, čisto da se ljudi zanimaju dok ne završimo album, tako da u narednih par meseci nećemo preterivati sa svirkama.
