Čitaoci moji, šta reći o ovoj delikventnoj strukturi balavaca koji ruše sve pred sobom. Nezaustavljiva energija koja me je odnela za Povetarca davne tamo neke godine, samo je otežavajuća okolnost u opravdanju zašto ovaj interview nisam uradio ranije. Sada, nit’ su oni više balavci, nit’ su više tako nepoznati, dogurali su do prvog albuma, te je to jedino opravdanje koje imam u rukavu. Info imate na njihovom MySpaceu, a sve ostale detalje ovde i samo ovde! Uvalite se u svoje stolice, pripremite grickalice,tekućine i zaplovite s ovim mornarima! Dobar vetar želim!
SUS su:
T: Marjan Terzić (Captain Terza)
M: Miloš Mitrović (Mr.DNA)
S: Srećko Ristić (HappyCo)
Ako ste mislili da je povod za ovaj inteview izlazak vašeg albuma prvenca, grdno se varate. Povod je vaš dugogodišnji požrtvovani doprinos i egzistencija u neuslovima na sceni. Zato vas neću prvim pitanjem predstaviti (verovatno će toga biti u uvodu), već mi recite nešto o fanzinima uopšte i da li ste imali prilike da čitate GOTS papirno izdanje?
T: Da čitali smo papirne verzije, internet nikako da nabavimo 🙂
A da, mala digresija na početku, zašto ti ne pratiš nove tehnologije i bežiš od interneta?
T: Nemam vremena.
M: Previše je zauzet, radi čovek.
T: Ili sam na poslu ili se cimam oko benda… a Miloš ti je zadužen za internet deo; ja sam navikao papir u ruke i teraj…
T: Razmišljam! (xa-xa-xa-xa)
M: Mislim da bi trebalo malo ozbiljnije da se pozabavimo ovim intervjuom.
S: Jadan je taj bend kad Terzić razmišlja.
Kad već toliko razmišljaš, šta si novo isplanirao?
T: Za početak, izdali smo album, koji je sa štampanim bukletom i disk nije rezanac. Prvo, meni je jako bitno da to izgleda dobro, jer previše ljudi u poslednje vreme smatra da je sve besmisleno, ništa nema smisla,…. Ako već misliš da treba da sviraš, znači da postoji neki smisao. Ako se nalaziš u publici i to ima smisla… i gomila ljudi mi je već reklo da im je super što je sam proizvod takav.
M: Dobro je što je opipljiv rukama, a ne neki običan link za download sa interneta.
T: Originale kupuje onaj ko voli originale, a to znači da disk treba nešto i da vredi.
M: Ma dobiće ga i besplatno, zašto da ne…
T: To kaže on jer nije uložio mnogo para 🙂
Vi niste tako mladi, kako je bilo nekada.. .da li ste kupovali papirne fanzine, kako ste dolazili do istih? Ja se sećam, pomenuo sam to u recenziji albuma, da sam za vas čuo mnogo davno… predstavili ste se nekim inteviewom…
M: Mislim da nije bio intervju već samo prikaz benda…
T: Intervju za Beograde dobro jutro je urađen još 2004. godine, ali taj broj nije nikada izašao. Pa ne znam… dolazili smo nekako do njih….
Čekaj, ti dok si bio u Svilajncu, kako si dolazio do muzike?
M: Pa na isti način sam dolazio kao i svi ostali koje je ta muzika interesovala, dakle preko gospodina iz Bad Music For the Bad People, Delibašića. Bio je zastupnik svih tih Crypt, Norton… izdanja kao i sve ono sto je Mordam distribuirao, Nortona… za ceo Balkan. Mi smo kupovali kasete, diskove… ko je želeo da ima original, mogao je da dobije original, majice si takodje mogao da nabaviš.
Jel i danas radi distribuciju ili samo organizuje koncerte?
M: Radi samo koncerte, pušta muziku u nekim klubovima i to je to. Besmisleno je raditi distribuciju muzike, kada se sve to vrlo lako i brzo bez veće muke nađe na netu.
Dobro, malo odlutasmo…to je što se muzike tiče, a fanzini?
M: Čitali smo i Get On The Stage i Hemoroid i Beograde Dobro Jutro, Oprem Dobro, Parking…
’Ste čitali Tri drugara?
M:Nemoj da mi pominješ Tri drugara. Previše dobrih stvari je tu bilo 😉 To je lektira. To je često pitanje za Novosađane, da li čitaju neki drugi fanzin osim Tri drugara, a za nas je to pitanje suvišno , zar ne!?
Pazi ovo će pročitati mladi ljudi koji nemaju pojma o čemu ti pričaš… misliće da ih psuješ, šta je Tri drugara, šta je Oprem dobro… no dobro.. Internet je čudo, pa nek se informišu.
T: Eto GOTS je bio jedini fanzin u kome sam našao nešto o tom delu scene koja me je zanimala, poput Swinging Utters, US Bombsa… kvazi komercijalni bendovi koji nisu bili dovoljno zanimljivi anarho i ostalim fanzinima.
M: Ja sam u GOTS pročitao da New Bomb Turks imaju novi album, za koji nisam ni znao, pa znam da sam potegao sve veze kako bih nabavio to izdanje.
T: Meni se neke kolumne nisu sviđale…xa-xa i dalje mi se ne sviđaju. Bilo mi je tada sve to simpatično, a sada toga više nema, mislim na ona prepucavanje između Oreša i Popa… tzv. konkurentsko napušavanje.
S: Čitati recenzije, to je dosadno.. .ja sam samo tražio ko je koga pljunuo.
M: Pored GOTS-a i HellCherry-a koji su internet fanzini, Last Breath je jedan od onih par koji su u štampanoj formi a koji kvalitetom moze da parira nekim prestižnijim inostranim fanzinima… to su trenutno fanzini koji su vredni pomena.
Možda da za početak prebolimo bolne tačke i pitam vas, šta da očekujemo od SUS-a u bližoj i daljoj budućnosti?
T: Pa planovi su da sviramo kad god budemo mogli.
M: Povratna karta do Pariza je 120€, pa ko želi da nas vidi, eto to je cena.. plus lokalni troškovi 🙂
Super! Svetla budućnost?
M: Zato i idem u grad svetlosti 🙂
T: Već se priprema i drugi album, jer nažalost prvi kasni poprilično.
Opet kod Zoće ili…?
T: Verovatno.
Opet za džabe?!
M: Da li ti voliš da daješ pare? Odgovori mi na pitanje!
Paaaa.. .volEm! Ajd da vidimo zašto bih ja dao pare Zoći, kakav je to studio.. šta ima u njemu?
M: Samo snimanje u studiju je meni lično veoma dosadno🙂 Kod Zoće radimo u opuštenoj prijateljskoj atmosferi i finom ambijentu i zadovoljni smo. Nismo ograničeni ni finansijski ni vremenski.
T: Novi je u tom poslu, ali se veoma trudi i razume se u zvuk. Snima se kao i kod svih danas sa živim instrumentima uz pomoć digitalne tehnologije na računaru, tu su i živi instrumenti, bubanj…
M: Nije ovo reklama bre za studio, već za bend 🙂 Šalim se… Ampeg, Marshall, Les Paulovi… čuda! Kompletan studio. U blizini pekara, dragstor, preko puta je Srki boj… najpoznatiji producent Grand zvezda,… ako želiš da vidiš miksetu od 200-300.000€ 🙂… Ne znam zašto ljudi toliko stavljaju akcenat na samu opremu, Mick Collins (iz benda The Gories) je npr. svirao na gitari od $5.
Xa-xa ribarske priče!!! Kao i Gary Moore što je za siću dolara kupio gitaru vrednu stotinu hiljada dolara… pa ne kuva kafu majku mu! Daaaaj… ćuti molim te! Poenta je u kvalitetu instrumenta, a ne u tome koliko je ko platio, zato mi je bitno šta ima od opreme, a ne koliko je platio.
M: A ja baš nisam to hteo da kežem, nego da je klincima danas mnogo važnije da imaju skup instrument, a da ih boli uvo da li će sa istim napraviti neku svoju pesmu ili će tamburati obrade po lokalnim bircuzima na šta se na kraju i svede njihovo sviranje. Nije važna oprema, već kvalitet onoga što pokušavaš da proizvedeš, a i Gary Moore i Mick Collins ne staju u istu rečenicu ako se ja pitam.
Šta SUS izdvaja iz mora bendova koji uporno dirinče u jazbinama? Sem što mali broj tih bendova neguje zvuk koji vi plasirate…?
T: Hej, pa nisi mene pitao kako sam ja kupovao kasete kad sam bio mali?
Ma jeste, ti si kupovao one kasete koje su imale krst u slovu O, ispred SKC-a, ajde ćuti!
T: E nisam. Nego pusti kasete.. zanimljiva priča je kako sam kupio prvu punk majicu ispred SKC-a i kao.. jel imate majicu Remons… kaže lik, misliš Ramons… da, on počinje da se smeje… ja reko.. ma dobro, može i Dead Kennedys, brate. Posle su mi oni postali jedan od omiljenijih bendova.
M: A majicu Ramonesa i dalje nema 🙂 Eto sad znate šta čoveku treba, pa mu poklonite… Remons majica.
OK, kasete su se razmenjivale, kupovale ispred SKC-a, pa mi reci ko je imao najviše uticaja na tvoje muziciranje?
T: Kako u kom periodu. Na primer u punk sam upao sasvim slučajno gledajući emisiju Punk Off na NS Plusu, pa me je to zainteresovalo, pa su se onda vremenom smenjivali uticaji… od Cockney Rejectsa do Hellacoptersa.
Jel imaš ti bubnjare uzore?
T: Pa možda Peligro i ovaj iz Buzzcocksa… možda Bill Stivenson…
Šta SUS izdvaja iz mora bendova koji vežbaju u podrumima i osvrnite se na to da malo istih svira taj zvuk koji vi plasirate. Šta SUS može da ponudi, a drugi to nemaju?
T: Nastup i muzika u kojoj se vidi trud i znoj. Ne izađemo na binu samo da bi odsvirali nešto. Pokušavamo da napravimo doživljaj. Ne želimo da budemo tamo neki bend koji vidiš četvrtkom uveče i zaboraviš.
M: U istim smo govnima kao i drugi bendovi, mnogo stariji, koji sviraju po 19 godina (xa-xa-xa), jurimo svirke…
Ja sam mislio na konkretnu situaciju, kada na vaše svirke dođu mlađi naraštaji, koji bi mogli da kažu jao ja bih voleo da sviram baš ovako kao SUS; da li imate tu neku žicu za koju ljudi mogu da se uhvate?
M: Ja se nadam da će neko imati želju za tim.
Da li ste imali bendove pre SUS-a?
T: Pa pre SUS-a sam imao srednjoškolski bend gde su svirali ljudi koji su kasnije napravili Sto mu gromova, 888…
M: Imao sam i ja gomilu bendova u Svilajncu, većina ne postoji više. Kada sam došao u Beograd, prestao sam da sviram. Želeo sam da se sklonim iz te priče i onda sam slučajno nabasao na ovog mladića… Mislim.. pokušao sam još jednom, bubnjar je bio u Svilajncu, basista u Banjaluci.. i onda mi je bilo svega dosta. Svirali smo isto garažni zvuk, lo fi, etno punk, noise punk… u jednom trenutku Svilajnac je imao mnogo bolju scenu nego Beograd. To mnogi ne znaju, a mnogi nikad neće ni saznati.
T: Ja sam imao problem da nađem ljude s kojima bih pravio svoju muziku. I uvek su mi strašno išli na kurac tribute bendovi i obrade hitova… i kada je krenuo SUS i kada smo krenuli sa autorskim radom, opet je prošlo hiljadu ljudi sa kojima prosto ne možeš da se usaglasiš u tome kojim putem to treba da se kreće.
M: Ja to pokušavam od 5. razreda, sviram i još uvek ne znam da sviram, što je dobro.
A što ne pevate na engleskom, kao i svi?
T: Dosadno je zato što svi bendovi u poslednje vreme pevaju na engleskom i pevaju loše. Zato što imaš poprilično manji fond reči na engleskom i onda se vrte iste teme u krug. Sledeći razlog je jer pevaš o stvarima koje se dešavaju OVDE i ljudima koji te slušaju OVDE i u inostranstvu nećeš ništa zanimljiviji biti ako pevaš na engleskom koji je loš i gde se vidi da nisi sa engleskog govornog područja.
M: Ljudi misle da ako pevaju na engleskom da će se lakše probiti na zapadu!? Bendovi koji su imali po dve-tri kvalitetne inostrane turneje su DMT, koji peva na srpskom i Red Union i Let’s Grow, koji eto, pevaju na engleskom. To su dva benda… Svi ostali su još uvek tamo gde su bili i pre 5-10-15 godina. Niko ne spori kvalitet tih bendova, ali taj primarni cilj, koji su sebi postavili jednostavno nije ispunjen. Interesantan mi je slučaj na novom albumu Hitmana koji ima jednu pesmu na srpskom, i koja je po meni višak, a i prvo sam pomislio da peva nekoj devojci, ali kad sam pročitao obrazloženje pesme…
Gej pesma 🙂
M: Ma neee, ne bih imao ništa protiv toga da se o tome radi…. Razumem temu i o čemu govori, ali… ne znam, jednostavno smeta ostatku albuma koji je odličan… možda će sledeći album biti na srpskom, ko zna,. A i Hitman je bend koji je uspeo u onome što je želeo i to se ceni.
Ih sad ste me demoralisali, propade mi ona pesma koju sam juče ceo dan pravio na engleskom…pih..;-)
T: United we stay, devided we fall, we’re punk, we’re always drunk, we’ll fight for fight… lako je napisati pesmu na engleskom 🙂
Da li koristite narkotike, stimulativne i ostale opijate, kao doping pri komponovanju pesama? Kako uopšte ide put stvaranja jednog hita, kojih je pregršt na albumu?
T: Nijedan tekst nije napisan čak ni pod dejstvom alkohola… možda po neki.
M: Možda zato što nismo išli u pustinju, pa da se opustimo sa zvečarkama i uz pejotl
T: …uglavnom su nastale tako što se nešto desilo ili se pročitalo nešto u novinama…
Ko piše tekstove?
M: Sve što se napiše u SUS-u je delo SUS-a, muzika, tekstovi… Poenta je da je to izdvajanje loše.
S: Strašno je kad bubnjar komponuje… to je strahota!
M: Ma daj… što je to loše? Evo Bill Stivenson je bunjar, a napravio je najveće hitove Descendentsa?! I muzika i tekstove koje je taj čovek napisao su fenomenalni. Grant Hart je u Hüsker Dü svirao bubnjeve a bio je glavni kompozitor u bendu…
T: Svaki tekst ide uz muziku i ima priču ili za živote članova benda li za priču o ljudima oko benda…
Kakve pesme će biti na drugom albumu?
S: Mnogo jednostavnije nego na demo snimcima 🙂
M: Za nove pesme imamo snimljene samo gitare i bubnjeve, pa kad naš novi basista bude odlučio da snimi svoje deonice, dobićemo demo. Čisto da imamo uvid šta bi trebalo da menjamo.
T: teme su možda malo morbidnije. Poenta je da svaki tekst ima različitu temu. Glupo je napravidi deset pesama o tome kako te kradu političari i deset pesama o tome kako se zapijaš.
Zašto se niste zvali 3M, kao Miloš, Marjan i Milica?
M: Zato što su postojala već 4asa hahaahhah
… da skratim i ne zamajavam vas glupostima oko svršavanja na Descendents I Don’t Want To Grow Up…
Koliko vas košta album? Da li je punk muziciranje u Srbiji skup sport/hobi i koliko dugo još možemo računati na pravljenje buke s vaše strane?
T: Košta nas mnogo živaca, mnogo vremena, kartice za prevoz, izdavanje… oko 1.000€
M: Kad pogledaš palice koštaju 300din, žice 600, žice za bass preko 2500… evo ja istu trzalicu koristim od ’98, trošimo pakovanje žica po koncertu, par palica po probi , pa termin za probe 2 sata je 800-1000 dinara…
Dakle vi smatrate da je to mnogo skuplje, nego što prosečan posetilac koncerta troši na kartu, cigare i pivo?
T: Da to je paradoks, skupo im je da daju 100 din za ulaz, a nije mu skupo da dâ još 500 dinara ispred na pivo. Dakle, ovo jeste hobi, ali posvećuješ mu se kao da ti je posao. Kad igraš karte, ako ne igraš u pare, treba da kupiš samo špil karata, ako skupljaš sličice fudbalera kupiš neku količinu, ostalo menjaš… i nije toliko skupo.
M: Za lica koja studiraju to je dosta skupo, ali čak ni plate nisu sjajne, tako da jeste skupo, ali volimo 🙂
Čime se bavite pored muziciranja i koja je poenta dvojnog identiteta?
T: Studiram geodeziju, radim u struci… običan život, pos’o kuća i televizor, fejsbuk, majspejs i ispijanje piva je krajnje dosadna stvar, ovako opet nešto imaš opipljivo i zanimljivo.
M: Ja sam diplomirani kompjuteraski dr-mr… koji trenutno broji dane do odlaska u bauštelu.
T: Basista je završio Saobraćajni fakultet, radi u prestižnoj firmi, živce više nema, herpes ga jebe godinama… živi sâm.
M: Dvojni identitet… ja sam u svakom bendu sam imao drugi identitet.. evo sad sam Mr. DNA.. ne znam, , gledao sam previše CSI: Las Vegas i i tamo se stalno spominje DNA i eto… a i sa tadašnjom devojkom sam se često raspravljao oko serije i tako…
T: Ja sam uglavnom svirao u mornarskim majicama i onda eto imena..
E da.. .zašto pirati.. zašto mornarske majice, Bouncing Souls, Mad Caddies…
M: Život je more, prepun valova.. .svi smo mi bačeni u okean postojanja, treba plivati, izdržati… ja samo citiram velike umove 🙂 Eto… uticali smo i na vas i vašu novu pesmu, te nam je drago zbog toga 🙂 Dobro je kad učitelja naučiš… To nije slučajno, to je podsvesno došlo.
T: Čak je i Dario iz Let’s Growa imao prugastu majicu.. eto vidiš, širi se histerija…
M: Često ljudi nose najlepše majice koje u tom trenutku imaju, sa aplikacijama omiljenih im bendova… ovako, kao i svi ozbiljni bendovi, imamo svoju uniformu.
T: A ne kao kad vidiš Cepene Ćunke, kad ih vidiš u onim bermudama i majicama, kao kad kreneš da bacaš đubre, aman… kao nismo pozeri.. pa budite za taj koncert, makar!!!
A ne kao kada sam gledao Madness na Exit-u.. oni su uvek imali neka šarena izdanja, karirani kao, a ovde došli kao bugarski biznismeni.. tanke kravate i odelca…. to im nije trebalo.
T: To je fazon kada si na bini.. ti ne slušaš samo muziku, već i gledaš taj bend.
Nego da se vratim… objasni mi kakav je to paradox… imate piratski myspace i mornarske majice… u realnom životu to su dve sukobljene strane?
T: Internet je preplavljen piraterijom i zato je i spejs u tom dezenu,
M: Pirati smo za one koji nas mrze, mornari za one koji nas vole.
U poslednje vreme na koncertima cveta siva ekonomija, odnosno, nemilice se prodaju majice, a ne plaća se porez. Koliko je bitno da te ljudi na koncertu vide u određenoj firmiranoj majici ili pak majici benda na koji se ložiš, ili to namerno nosiš da bi šokirao publiku?
T: Ja nikada nisam razmišljao o tome. Ja imam MNOGO majica bendova i nosim te majice, jer mi se ti bendovi MNOGO sviđaju. Nikad nisam gledao na to kao, moram da imam, da bi neko drugi imao neko mišljenje o meni. Ili kao da imaš majicu benda koji je najmanje poznat u društvu… o Bože! U svetskim okvirima, mi smo provincija, a kad gledaš Amerikance, oni su malo i previše firma vezano za sve i to nije više punk kao punk. Npr. to nije ni loše, kad počinje Rancid spot, u prvom planu vidiš Swingin Utters majicu i onda će neki klincac preko Rancida da čuje i za Swingin Utters. U principu, zavisi kako gledaš na stvari. Ja kad idem na neki koncert, meni više znači da kupim neku majicu kao uspomenu na taj koncert, nego da kasnije nekome nabijam na nos.
Dakle, ne smeta ti kad neko izađe sa majicama, bendova i brendova, a smeta ti kad neko izađe k’o na pijaci?
T: Pa jedna je stvar kad dođeš kao publika, a druga je stvar kad dođeš kao bend. Bend mora da izgleda kao bend! Može da ima majice bendova, ali ne može Extreme Intimo. Nike duksericama, i Soko Štark maraton i zelene i narandžaste šorceve i papuče?!! Ko će da te shvati ozbiljno?
M: Ako izabereš cirkus fazon, kao Toy Dolls, onda je to u redu. Furaš to i sviraš dobro. Pa kod nas Alan Ford… kopirani Toy Dolls, ali zato su imali sve kopirano pa i imidž. Koncerti su bili nezaboravni.. pojačala su letela na sve strane… potpuno u fazonu.
Kako je prošao ovaj vansezonski transfer postave. Objasnite situaciju tezgaroškog basiste u vašem bendu? Koliki su honorari?
T: Za te pare smo prošli odlično!
M: Ima auto, ima bas 🙂 Sa đavolom je na raskršću potpisao ugovor i sad nema nazad. Basista koji može da mu odseče glavu će biti naš novi basista.
S: Hej nije tako pisalo u ugovoru 🙂
A Milica?
M: Pa previše problema, zdravstvenih na prvom mestu i sporazumno smo se razišli.
Kako organizujete svirke? Vaše, stranih bendova… malo o tome?
T: Sa stranim bendovima smo se uglavnom dogovarali putem interneta… organizovali smo Argies, Low Budgets, Cartouche… pomagali pri organizaciji La Plebe…
M: Ja sam glumio hostel mnogim stranim bendovima… Imali smo tu sreću da smo uvek ispunili kvotu i nikada nismo bili u minusu. Sve što je bend zahtevao, to je uvek dobio. E da.. pukli smo 20 evra na prvom Hosenfeferu koji smo organizovali i na poslednjim Argiesima.. makar smo uspeli da ih dobro najedemo i napijemo 🙂. Mada već se izvadiš na sledećem koncertu i uvek si na nuli.
Kako organizujete svoje svirke?
M: Uglavnom nas zovu, jednom smo samo mi smarali Incomplete da nam srede kakvu takvu svirka u Kragujevcu. Jesu oni nas dva puta pre toga zvali, ali zbog Milice nismo mogli da se pojavimo, pa smo na kraju uspeli da izburgijamo nešto. To smo zapravo organizovali Barbara iz Incomplete i ja i to je bilo 13. Februara. Neviđena mećava u Srbiji, saobraćajni kolaps, ali smo ipak otišli. Gavrilo Princip je bio treći bend koji je svirao te večeri, fina žurkica, vesli i zadovoljni i mi i publika.
Vaši nastupi su u neku ruku dobar performans. Neke tačke su ritual i možemo ih očekivati na svakom koncertu. Da li postoje neke koje su varijabilne? Koliko je bitan nastup uopšte kod bendova u Srbiji? Ko ga ima? Kakvo ponašanje je po tebi debilno? Da li dobar zvuk i pesme mogu da nadomeste nedostatak nastupa?
M: Pa recimo da i Zvoncekova Bilježnica ima neku vrstu rituala na nastupima.
T: Pa kao što si rekao, ima stvari koje su ritual na koncertima, a ima i svaki koncert svoju specifičnost i priču… .dakle, mornarske majice, činele koje gore i početak koncerta iz WC-a, to su ritualne, tri osnovne stvari, a ponekad i soliranje na kraju koncerta sa devojkom u zagrljaju.
Zašto baš iz WC-a?
T: To nismo videli niotkoga, to smo skapirali u Zagrebu, da u 90% prostora u kojima sviramo je WC blizu bine.
M: U Topoli sam za vreme jedne pesme svirajući ušao u WC 🙂 i onda se tako rodila ta ideja. Činele kod nas ne pali niko. Na strani, u Hrvatskoj, činele pali Welcomin’ Committee In Flames… ne znam baš u kojoj pesmi DrummSonic zapali činele, ali eto… pale. Primetio sam da je 2009. godine na Garage Spring Rollu bilo par bendova koji su palili činele. Austrijanci su imali neku posebnu tečnost koja je gorela jedno tri-četiri pesme, to moramo da nabavimo! Ali eto, niko ne pali gitaru, sem nas 🙂 Prvi Hendrix, drugi Mr. DNA i treći nema! Niko ne solira, recimo, sa devojkom na podu. Ideja se rodila pošto sam jednom smuvao devojku tako, a onda je to prešlo u tradiciju.
T: Što kažu, udovica se ljubi međ oči, djevojka međ grudi, a basista međ’ noge… u Zaječaru, pri soliranju, devojka pobegla i Miloš se našao Srećku međ nogama 🙂
M: Moćno na bini izgledai ima dobru reakciju publike, već previše spominjani, Hitman. To je super! Oni imaju vrlo disciplinovanu publiku.. Slična je priča i sa bendovima okupljenim oko Ha Ko Bastardsa.
T: E da… mene nerviraju Samostalni Referenti, samo zato što sviraju tri pesme u krug dva i po sata i niko ne može da ih skloni sa bine i tako neki raznorazni… pijani bendovi.
Jel mogu dobre pesme, i dobar zvuk da nadomeste nastup?
S: Cepeni Ćunci.. sve je super, ali zažmuri kad ih vidiš.
M: Ma da… dobre pesme su dobre pesme, tako da na kraju krajeva zažmuri.
Vi polako dolazite u godine kada više niste mlađa generacija, već postoje ozbiljni bendovi, mnogo mlađi od vas. Ima li šta tu da se pomene i koliko je zvuk evoluirao? Da li više volite da negujete zvuk 70ih i 80ih ili ste spremni za nove uplive raznoraznih žanrova?
M: Eto, gledali smo skoro Machine Gun, za koje se nadam da će biti dobri, ali ako ih pre toga neke rodbinske veze ne upropaste. Oni su iz Beograda, a ćale na gitaristu je jedan poznati umetnik, poeta i tako… Previše su jednolični i to im je najveći problem.rockabilly, psychobilly i svi ostali +billy pravci doživljavaju pravu ekspanziju kako u Srbiji tako i u svetu, kod nas su se pojavili Vultures koji su ok, ali su kao i većina zarobljeni šablonom te muzike, slabo eksperičentišum i zato imaš sijaset baš originalnih bendova iz Hrvatske ili Slovenije, koji se ne plaše da to učine…
M: Drugi deo pitanja… pa ne ložimo se na zvuk 70ih i 80ih, već na zvuk 60ih, ali mi to sviramo na moderniji način, zato što je 2010. Sada ne moramo da nabijemo olovku u zvučnik da bi dobili distorziju. Nemamo ništa protiv da uradimo mix sa žanrovski drugačijom muzikom. Ako upadnemo u neki šablon, gotovi smo.
Svirate li u drugim bendovima? Zašto? Imate višak slobodnog vremena, energije.. višak ideja?! Nije li bolje usmeriti u jednom pravcu i to gurati po svaku cenu? Da li idete da svirate u drugim bendovima zbog popularnosti ili…? Koji je poriv?
T: Da, sviram u više bendova, mogu da postignem, jer se zna koliko gde truda ulažem. Sviram u dosta žanrovski različitim bendovima, pa mislim da samo to može da mi pomogne u kreativnom smislu. Da napredujem svirački, i prosto, sviđa mi se. Kao što sam svirao u Antifrizu… tu samo učestvujem u stvaranju novih pesama, ali ne učestvujem u svemu ostalom, neki marketing, organizacija svirki i sl. Mislim u Antifrizu učestvujem samim tim što sviram jedan od instrumenata, a Milošu u SUS-u mogu da kažem da ne valja nešto na gitari.. npr. rekao sam da ne dolazi u obzir da sviram na jednoj svirci gde je Antifriz želeo da svira i oni su to ispoštovali. To je bio baš ekstreman slučaj. S druge strane 888 je bend u koji sam opet dosta uložio vremena i trudaEvo u S.U.S.-u imamo podeljen posao; Miloš je internet komunikator, ja komuniciram fiksnom i mobilnom telefonijom 🙂
Jeste li se posvađali nekad?
M: Jesmo jednom oko pljeskavice. Nije mi dao da jedem 🙂 Svađamo se često oko čipsa; uvek mi kaže kako to goji.
Pratite li sport? Koliko je to bitno u vašim životima?
T: Treniram rukomet. Ne pratim kao navijač više nijedan sport. Rukomet volim i mislim da tu možeš da naučiš dosta korisnih stvari, pa i vezano za bend. Da shvatiš odgovornost i da ne treba da odustaješ, kada dođe taj 28. Minut u utakmici, ili recimo kada izdaješ album… Koliko je to grub sport, ali opet zahteva mnogo razmišljanja, pratiš situaciju… To mi je još jedan hobi, ne planiram profesionalno time da se bavim i to mi je još jedna terapija u oslobađanju od stresa.
M: Ja sam trenirao fudbal i košarku, a sad samo geldam Partizan u basketu. Nisam neki fanatik da gledam sve utakmice na Svetskom prvenstvu. Fudbal mi je prestao da bude zanimljiv kada je Kantona otišao iz fudbala. Eto preporuke, Looking For Eric je genijalan film. Ko je gledao ranije radove Ken Loacha, ovo je potpuno različito od svega što je do sad radio. Jedan od boljih filmova u poslednje vreme u svetskoj kinematografiji. Glavni lik koji glumi u tom filmu je basista Falla, band Mark E. Smitha, noise band, svirali su na Jelen Festu iste večeri kada i Heavy Trasha u SKC-u. Eto, to je još jedan bend koji ima svoj performans na bini… Mark E. Smith razmešta opremu po bini u toku svirke kako on to želi… bubnjaru skida prelaze u toku svirke i tako… jedan od legenarnih bendova. Eto uđosmo malo i u kinematografiju.
Da li mislite da je u današnje vreme moguće politički uticati da se neki bend forsira, da se nameštaju koncerti, špekuliše budžetima i da li se tome može stati na put? Kako gledate na mainstream scenu u Srbiji danas, devedesetih,… ? Da li je vaš san da se ne skidate s’ televizije i širite ideju pod striktnim odredbama medijski podobnih lektora? Pitaću vas i za neke bendove, potpuno nasumično?
M: Da baš sam danas dobio video clip iz Velike Plane, kada su Vox Populi svirali i prekinuli svirku. Tu je došlo do neke političke prozivke između njih i 357. Politika, je previše okupirala sve pore muzike.
T: Hteli-ne hteli, politika je sastavni deo svega. Moraš da imaš neki stav.
M: Postoji pravo prioriteta po političkoj osnovi organizovanja koncerata, ali to nije problem bendova, već je problem vlasnika klubova.
T: Kod nas mislim da ne postoji baš toliko političkih poteza, faktor poznanstva igra ključnu ulogu. Mislim da to nema veze sa strankama. Veći problem je jer petkom i subotom mora da svira neki tribute bend, a tebi je ostao utorak, četvrtak i nedelja.
Recimo imali smo mi jednu situaciju, kada smo četiri meseca unapred zakazali svirku i kada je došlo dve nedelje pred koncert, javljaju da su se izgleda zeznuli sa terminima i da je baš tog dana zakazana godišnja interna proslava kluba, a ustvari, kasnije vidim u nekoj muzičkoj emisiji najavljuju Petrol i Repetitor. Nije se samo to nama desilo, već sam čuo za istu priču od nekih drugih bendova, sa istim klubom. I sad recimo i Petrol i SUS ima brojčano istu publiku i oni jesu non-stop na TV-u i top listi, a vi niste?
T: Pa sam medij ih gura. Poznanstva, više je znaš me, znam te, nego što se to zaista mediju sviđa ili im politički više odgovaraju nego mi.
M: Ako pričamo o Jelen Top Ten listi, oni su počeli na B92 i druge bendove seč onih sa B92 nisam ni očekivao. Nisam gledao kakva je situacija sada kada su prešli na RTS, ali sumnjam da će biti drugačije. Možda se ljudima to i ne sviđa, ali ko te pita.
T: To je šatro neki revival 80ih, koji blage veze nema sa 80im. To verovatno gura neki maloumnik.
M: Pročitao sam intervju Gileta iz Orgazma gde izjavljuje kako danas nema dobrih bendova, on ne ide na koncerte ali bi, da je neki bend kvalitetan on znao za to. kako to može biti normalan odgovor? Odakle mu to?!
T: Postoji političko opredeljenje zašto jedna vrsta muzike ide na TV, a svi mi ostali smo u drugom košu i nebitno je da li smo punk ili metal ili… šta ti ja znam. U drugim zemljama ipak postoji taj neki balans u medijima. Svuda je underground, underground. Kod nas šatro guraju pravu muziku, a sve ostalo su sektaši. To je jednoobrazna muzika i uz finansijsku krizu, to je još jedan razlog zašto su ljudi tako smoreni i ništa ih ne zanima. Što kaže moja profesorka sa faksa, nikada se nije desilo da nikoga toliko ne interesuje ništa. Ni muzika, ni film ni ništa… stripovi, geodezija, rukomet 🙂
Znači vi biste voleli da se ne skidate sa televizije kao Goblini devedesetih?
T: Pa zašto da ne. Širiš ideje, a ne kao što imaš bendove koji pričaju da ne treba ići na televiziju i pričajju priču svojim okupljenim drgarima, dvadesetzak nmjih, koji to već vrlo dobro sve znaju. Ako imaš neku priču, podeli je sa svima. Zašto da ne. Nisam pravio bend da se ne bi video, već da me čuju.
M: Mi smo bili na Stepeništu, kulturno-zabavna-obrazovna-školska emisija i puštali su nas mnogo puta. Znači da će neko to čuti i razmisliti bar.
T: Daleko od toga da jurimo to, ali nemamo ništa protiv. Svako bi voleo da je njegov bend vodič ka nekoj ideji, da se ne lažemo… ranije si imao Bjesove, Gobline, Džukele, pa i Ritam Nereda… to je dobro jer si preko njih kasnije prelazio na manje poznate, Hang, Potres i Prljave Dripce, Let’s Grow, Hitman i šta ti ja znam. To je ono što smo pričali za Swingin’ Utters nalepnicu u Rancidovom spotu. Dobro je da ih TV bendovi zainteresuju za manje bendove. A sada ćeš jedino doći preko tih bendova do Jelen ili Heineken piva i ništa više. Pa i na JTT imaš bendove koji se cimaju i trude i verujem da ne rade sve to samo zbog para.
M: Neke znam lično. Koliko budu uspeli da izdrže tu centrifugu medija, biće dobro. Naravno ima i onih koji su blagi užas.
Da li će biti smaka sveta 21. decembra 2012. godine?
M: Pa ja sam ga čekao sa milenijskom bubom 2000., pa sa pomračenjem sunca i tako… bilo je tih krajeva sveta više puta.
T: To je Benedikt super rekao u jednoj knjizi, koja mi kasnije nije toliko legla, ali ima lep početak gde kaže kako su ljudi vekovima opterećeni nekim datumima. Prvi bitan datum je bio 666. godina svi su čekali da tada bude smak sveta, pa su čekali 6. 6. 666., pa se opet ništa nije desilo. Onda su rekli, đavo je prevrtljiv pa su okrenuli na 999. godinu, pa onda bombardovanje 1999. Pa su rekli to je to! Sve se vezuje za datum koji je vezan za kalendar Maja, koji je neko protumačio tako. Niko od nas nije preveo Nostradamusovu knjigu, već smo čitali tumačenja i prevode drugih. Svako ima svoju verziju. Možda je taj što je pisao kalendar Maja jednostavno umro kada je stigao do tog datuma ili je to možda neki menstrualni ciklus njegove žene ili žene koja je možda pisala to… niko to ne zna! Svet će otići u kurac, al’ ne mislim da je to baš tog dana.
Knjige, filmovi, igrice?
T: Da. Da. Ne. Pošto moj načelnik neće čitati ovo na netu, ponekad odigram neki pasijans na poslu, ali retko, filmove retko gledam, jer sam retko kod kuće. Ja sam čovek seljak. Ja volim te domaće filmove. Volim Šurdu i Kamiondžije. Žikinu Dinastiju NE! Od knjiga laku literaturu, Darvinove nagrade, jer je krajnje zanimljivo čuti kako ljudi umeju da budu glupi. E da… domaći filmovi Vrane, Vrane, Vrane, nema Bate Živojinovića, te je s toga zanimljiv 🙂
M: Igrice, Super Mario 1,2,3, Age of Empire 2, uz tu igricu sam spremao ispite. Pobijem dve-tri civilizacije i navalim na učenje 🙂 Manijak sam za filmove… francuski novi film… noar… All About Eve, to preporučujem, Okamenjena šuma… većinom stariji filmovi, naš crni talas…
A to što je B92 zabranio Šišanje? (ipak je ovo malo stariji intervju)
T: Pa i treba. Ja to ne opravdavam. Zato što Paklenu pomorandžu idioti nisu skapirali kako treba, ja bih zabranio i Rane, jer se posle toga pojavilo mnogo Pinkija i Švaba. Kreteni! Čovek ih je prikazao kao retardirane kretene, ali je to bilo kontraproduktivno i svi su se napalili na njih.
Neko misli da je to uputstvo, a ne kritika.
M: Mnogo jasniju poruku ima American History X, nego Romper Stomper, na koji su se svi naložili. Mada i to je prenaglašen film. Kao i svaki američki. Ako ćemo o navijačima, onda ti je bolji Ultra, italijanski. Football Factory je dobar film. Ima šmek. Ima veze sa realnim životom.
Drugi žanrovi.. metal, reggae, ska, hard rock, pop, electro,.. Kako to da se niste pronašli u njima, već se bavite garažnim rnr-om? Da li ste imali starijeg brata/sestru čije ste ploče kradom slušali?
M: Za heavy metal smo bogovi. Joe Spencer je vodio na turneje rep bend Dalek. Ja volim i Public Enemy, odlični tekstovi..
T: Smiths su mi punk, a svi to ubrajaju u pop. I zbog tekstova su čak punk. Npr kada su se na Top Of The Pops pojavljivali punk bend i kada je čak tamo bio i Exploited, počeli su da urlaju i da bacaju sve živo, prosipali su nasilje, Morrissey je izašao i bacao cveće.. to je bio veći punk nego bilo šta. To je ono što je angažovanije nego klasično nasilje.
M: Klinci, slušajte Smithse.
T: Prosto se nisam našao u toj muzici. Slušam i swing i neo-swing, blues, ali jazz ne mogu da podnesem. Uglavnom stari blues, a ne ova nova izdrkavanja. I ono što je usko vezano za punk, mislim na surf i country.
Fejsbuk, Majspejs, Tviter i ostali soušal netvorking?
M: Prevedi soušal netvorking :p.
Da li je dovoljno da vidiš snimak sa fotoaparata na jutjubu i da si u toku… dakle, ne moraš da ideš na svirke, ili misliš da je nešto drugo razlog slabe posete koncertima?
T: Dovoljno je samo da budeš u toku, ali nemaš pravi uvid.
M: Dobra je to reklama za bend. MySpace konkretno. Fejsbuk, da nalaziš drugare iz vrtića, to nema blage veze s muzikom. Twitter je totalna glupost i ne razumem zašto. Forumi su ok za najave svirki, ali se najčešće to kasnije pretvori u baljezganje o petnaestim stvarima.
T: Svi koji raspravljaju na forumu na zadatu temu, uglavnom ne dolaze na svirke. Eventualno, dođu 10m blizu kluba, da se popije koje pivo i da se olajavaju oni koji idu na cert.
Možemo li očekivati neko iznenađenje na promociji? Imate li šta eksluzivno reći za kraj ovog interviewa?
T: Ako ispričamo, onda neće biti iznenađenje. Instrumenti su na bini, pa ko dođe, nek se prihvati. Biće dobro zezanje.
M. A dobro zezanje je kada se osećaš prijatno sa prijateljima. Nema lepše. I da znate da na MySpaceu, forumu i Facebooku nije tako dobra zabava.
Ekskluzivno za kraj?
M: Živi brzo i hrani se lako i uvek sus’n’roll-ajte.
T: Čestitamo sklapanje braka, puno dece, unučića i praunučića, množite se fanzinaši i dođite na promociju 😉
