Issues Of Life nisu svirali par godina i praktično su ih svi zaboravili. Ja sam mislio da je cela priča gotova onog dana kada je Branja (bubnjar) otišao na studiranje u Milano. Ipak, kada sam čuo da u drugoj postavi imaju probe, znao sam da će uskoro doći i neko izdanje. Za one koji ne znaju ili nisu do sada imali prilike da se susretnu sa ovim bendom reći ću da dolaze iz mog grada, Stare Pazove, da su naslednici nekadašnjeg old school hardcore benda Better Than You, koji je jedno vreme bio prilično popularan u Beogradu i da im je ovo treći album. Promena postave je donela i blage promene u muzici, ali i dalje je osnova melodičan punk rock, ali ne onaj sa Zapadne obale, već više vuče uticaje sa suprotne strane kontinenta, vašingtonske scene s prve polovine osamdesetih, etikete Dischord, a nekako najviše Dag Nasty. Novi članovi benda su Danijel na bubnjevima i Davor na basu, dok su starosedeoci Mika na gitari i Jurić na vokalu. Album još uvek nije izašao zvanično, a pitanje je da li će ikada izaći, jer je prošlo već godinu dana od snimanja. Za razliku od prethodnih koji su uglavnom snimani u Novom Sadu, ovaj je snimljen u Zemunu u studiju na Gardošu. Već uobičajeno, na disku pronalazimo osam pesama. Prvo što je primetno jeste da je vokal daleko bolji. Do sada je uvek Jurićev glas bio predmet rasprava, pošto se mnogima nije sviđao način na koji peva, ali mislim da to sada neće biti slučaj. Mika često dolazi kao pomoć u vidu bek vokala koji se odlično uklapaju. U razgovoru sa nekim ortacima koji su takođe preslušali izdanje saznao sam da se mnogima ne sviđa produkcija, dok je meni recimo najbolja do sad. Malo mutnija, pogotovo kada su bubnjevi u pitanju, ali odlična za stvaranje turobne i depresivne atmosfere tekstova. Bend je usporio, album je prošaran dugim solažama i instrumentalnim delovima. Sem Old House i Twisted Mind, sve ostale pesme su srednjeg ili sporijeg tempa. Tekstovi su i dalje crnilo (Some things never die, break throw, Put them aside, forget, invent some New and lovelier, We can burn them And scatter the ashes around like a Proof to Other people they really died), i to osećanje očaja i neuspeha provejava čitavim albumom. Stekao sam utisak da svaka pesma ima nekoliko delova u sebi koji stvaraju jednu skladnu celinu, a kraj svake pesme predstavlja neobično gitarsko rešenje ili instrument. To je glavna promena u odnosu na prethodna dva albuma. Bend je više pažnje posvetio muzici. Bas je sad daleko aktivniji učesnik svirke, jer daje jačinu, a usput ostavlja dovoljno prostora gitari za atmosferične melodije. Dve pesme se posebno ističu: Don’t Take Me In Bad Part i Something Like A Smile. Obe pesme imaju sjajan kraj, odličan instrumental u kome podjednako učestvuje čitav bend. Posebno me je oduševio način na koji su urađeni aranžmani bubnjeva u Something Like A Smile, gde se polako, gotovo iz tišine i zvuka gitara pretvaraju u uraganski nalet činela i doboša, popunjavajući zvuk u onoj brzini u kojoj se ubrzava melodija. Teško je objasniti rečima. Oni kojima se svideo zvuk na prva dva albuma biće prijatno iznenađeni ovim trećim. Očigledno da je promena postave donela svež vazduh i nove ideje. Jedino je pitanje da li će ostati samo na ovom izdanju ili ćemo imati prilike da u budućnosti čujemo još nešto od Issues Of Life. Do tada, kontaktirajte bend, preslušajte, uživajte.
DIY
