Jedan po Jedan #2, 64 strane, A5, srpski, kopiran.
Drugi broj ovog fanzina (prvi nisam video) i odmah mi za oko zapade da je lik uradio lepljenje sa strane umesto heftanja, što je jako dobro, mada ni to lepljenje nije baš savršeno urađeno, pa se bojim da će neki listovi uskoro početi da ispadaju. Naslovna strana je mnogo mutna i očajno iskopirana da ni posle desetak piva ne uspevam da provalim da li se tu vrzma neka debela krmača sa prasićima ili je sleteo neki svemirski brod. Fanzin sam skoro ceo pročitao i gotovo na svakom mestu, na svakoj strani se autori oduševljavaju likom i delom Ace Popadića, antihrista i anarhiste iz Kraljeva. Mislim, stvarno je jadno da mu se uvlače toliko u bulju, kao Pop ovo, Pop ono, a Pop bi rekao za to ovako… Zajebi ti to. On je običan matori konj koji zavlači klince sa nekom radničkom ideologijom, a pritom na njima zarađuje pare i kako sam od mnogih čuo dosta ih je puta i zajebao za pare, a posebno za fanzine. Da bi vam bolje objasnio kakvih kontradikcija ima u fanzinima koji se šlihtaju sa levim ideologijama, dovoljno je da kažem da se na jednoj strani nalazi Otpor!, a na drugoj Anarhizam u Srba – Prvi Socijalistički Program, baš ono protiv čega su oni prvi. Uskoro ću viđati naciste i levičare i nacionaliste u istom fanzinu! A i u tim tekstovima o levičarima ima puno neistina i kenjaža koje su klasične za komuniste. Kod tog Prvog socijalističkog programa ima toliko gluposti da je to neviđeno. Na primer, brak bi trebao da bude zabranjen, odnosi između muškarca i žene bi bili čisto zbog opstanka rase, a decu bi vaspitala i obrazovala lokalna opština, ili nešto slično tome. Da li ste čuli u svom životu veću glupost? (možda samo ono Slobino da smo jedna od četiri evropske zemlje koja može sama da proizvodi vagone za 200 km/h!). Ono što sam primetio kod većine novijih anarho fanzina je da potpuno slede logiku Kontrapunkta, koji je bio klasični komunjarski isprdak, jer su do pre nekoliko godina ponosito govorili da su anarho komunisti, slavili su lik i delo druga Slobe, druga Tita, druga kurca, a sad kad ih je druga Slobe milicija udarila malo pendrecima po leđima, odjednom im je u glavi sinulo da ne budu više komunisti, već samo bedni i propali anarhisti. Kao, ajde i mi da govorimo o dnevno političkim temama i slično. Ajde da pljujemo režim, ali i dalje da budemo levičari. Ma, pusti ti te fore! To je poza. Danas su anarhisti, sutra nacisti, a prekosutra dizelaši. Trend je uvek bio u modi, verovatno će i njih proći klimaks puberteta. Recenzija fanzina ima solidan broj, ali muzičke recenzije su tako bedne, da je glupo tako nešto i ubacivati. O izdanjima ne vredi ni govoriti, jer su to uglavnom demo kasete domaćih i hrvatskih bendova. Ima još brdo bisera, kao što je intervju sa odličnim By Pass-om koji je stao na četvrtinu strane (!), onda gomila glupavih i stvarno dosadnih kolumni. Dobro, znam ni moje nisu ništa bolje, ali ove su stvarno klasične. Kao, uš’o je u Mekdonalds i hteo da se uveri u te priče o bojkotu cele scene (koje scene?!) prema njima. Čim je ušao počelo je da ga nervira sve, kao meso smrdi, ljudi koji rade tamo pizde što tamo rade, a osećam da bi i on radio tamo kad bi čuo kakva je kinta. Mene te priče o Mekdonaldsu više nerviraju, jer stvarno nema smisla da neko kenja o nečemu, a da nije ni probao hranu. Znam da je on skup, ali pre ću dati 25 dinara za Big Mac, nego za neko smrdljivo sranje na ulici koje košta možda 20 dindži. A, jebe mi se da li oni ubijaju životinje. Baš onda nalećem na kolumnu o vegeterijanstvu, koja je stvarno priča za sebe. Kao, ljudi ne treba da ubijaju životinje, jer i one imaju dušu. Da li si se Stole (autor teksta) nekada zapitao da li ljudi imaju dušu? Kenjate stalno o animal liberation-u, o animal rights, a da li ste nekada pisali o human rights? Da li ljudi imaju neka prava? Pitaj nekog od gomile ljudi koji upadaju u kontejnere i traže među otpacima hranu da bi preživeli. Ako ti nećeš meso, daj njima, ali nemoj da kenjaš kako je meso loše, a pritom ga jedeš. Ja živim u Vojvodini i životinje se uzgajaju da bi ih kasnije zaklali zbog ishrane, a ako se to tebi ne sviđa ti nemoj da jedeš. Ja ne jebem priče o tome da meso smrdi i te fore. Što neko ne pišeš o zagađivanju okoline, o probijanju ozonskog omotača, o velikim vrućinama, a ne o pravima životinja. Tu je i kolumna (zar je to kolumna?!) o nekom bezveznom štrajku učenika u trsteničkoj gimnaziji (prava tema za fanzin, a?), na koji je popizdeo autor texta jer je on (mislim na štrajk, a ne na autora) navodno neopravdan. Kakve bre, to ima veze sa fanzinima, pankom i undergroundom uopšte? Na jednom mestu ostaje u učionici kao klasičan štreber, kojem se ne izlazi na megdan tako strašnim likovima kao što su školski profesori, a već na drugom mestu na istim tim časovima se dosađuje i čita fanzine, erotiku, bla, bla, bla. Ko te je, majmune, uopšte i terao da ideš u školu? Ko te tera da radiš nešto što ne voliš? I ja sam pomalo pizdeo kao i svi na školu (i sad pizdim kad imam puno da učim), ali mi nikada nije padalo na pamet da kažem da idem džabe u školu. Uostalom, ako hoćeš nešto da naučiš, možeš to i van škole. Tu je biblioteka, knjige i sve ostalo, neće ti tu biti neki bezvezni profesor da ti kenja šta da radiš. Ali ne, uvek neko mora da kenja nešto. Uvek je to mrzim školu, mrzim vojsku, mrzim roditelje… Klasična kenjaža pijanog i uduvanog panksa koji nije čuo ništa dalje od Hoću?Neću? i The Exploited i koji se prokurčio pravljenjem fanzina, pa kao još i sere nekom o stvarima o kojima pojma nema. Tu je i neki extra glup strip o nekim pankerima u paklu, koji se raširio na deset strana. Jedina stvar koja mi se dopala jesu pisma čitalaca, uglavnom fanzinaša, ali ostalo je zaista neviđeno sranje. Ja pljujem na ovakve zinove koji su upali u ideologiju o kojoj nemaju blage veze, ne znaju o njenom štetnom uticaju i koji će kad shvate da ne valja ostati i dalje izgubljena ovca, kao što su bili i do sada, preći na neku drugu izopačenost.
Stošić Vladimir, Cara Dušana 12/19, 37240 Trstenik.
Ivanović Đorđe, Svetog Save 45/4, 37240 Trstenik.
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
