Pop-core, ili pop-punk koji ubacuje hardcore elemente u svoj zvuk, je prosto eksplodirao u zadnje dve godine, najviše zahvaljujući bendovima poput Set Your Goals, A Day To Remember i Four Year Strong. Ovi bendovi su strahovito popularni verovatno zato što koriste izuzetno melodične refrene koje prate metalcore moš brejkovi, čime su privučeni fanovi oba žanra. I ono što je bitno, svi su to prihvatili kao dobar dan. Ja sam većinu ovih bendova (s pravom) preskočio, jer su mi uglavnom svi isti, ali Kid Liberty je imao dobru medijsku podršku i prosto su me naterali da čujem ovaj album. Svi govore kako je ovo super, kako je album nešto neprejebivo u pop-core žanru, ali svima vama ja kažem da ste se debelo zajebali. Priznajem, lično nisam ništa ni očekivao pre nego što sam pustio album. I bolje. Počinje za poznatim zvukom (glavna tema iz filma Dobar, Loš, Zao), toliko poznatim da sam se prebacio na Metalikin koncert iz Beograda, pre šest godina. Koliko je ono bio dobar koncert i koliko god se uvek naježim na taj uvod, toliko su Kid Liberty ovu genijalnu temu doveli do ivice kretenizma. Nastavlja se u nekom sladunjavom pop-punk zvuku, sa melodijama koje ne mogu da mi otmu utisak da slušam još mekaniji Blink-182 iz najgore faze. Bend me itekako zbunjuje, a ja sam previše mator za ove brze moderne promene. U jednom momentu imaju zlokobne duple bas pedale i prelaze a-la Slayer, divlje harmonije dostojne Killswich Engage, dubokoumne rifove, zamišljam ih kako namrgođeno stoje prekrštenih ruku sa duksevima Intergrity, a potom krene zapomaganje, klasični emo rifovi, a meni u glavi emo frizurice, izblajhane crne kose, ofarbani dugi nokti i super-kul gitare pink boje… Metal u jednoj sekundi, pop-punk sledeći minut, hardcore 15 sekundi, pičkasti rok u sledećoj minuti… Nisam čuo zbunjeniji bend od zadnjeg Sum 41. Iskreno, posle prve pesme ponadao sam se da će možda i nešto zanimljivije biti, ali sam onda shvatio da sam se zajebao žestoko i da ću ovo mučenje morati da istrpim do kraja. 35 jebenih minuta modernog smaranja, mešanja žanrova koji se ne mešaju, totalno pokradenih melodija (That`s What She Said ima čak i rifove od NOFX), vokala koji zvuči jadno… Ovo je ništa drugo nego loš pokušaj. Totalno neiskren i brutalno neslušljiv album koji ne preporučujem nikome.
Bullet Tooth Records
www.bullettooth.com
www.myspace.com/kidliberty
