Vrlo kratka recenzija nije manir urednika ovog fanzina, pa politika kao i uvek vodi glavnu reč. Bilo bi nešto nalik ovome: "Sa velikom strepnjom i malo skeptičan, isčekivao sam ovo remek-delo. Vaistinu".
No, prođe neko vreme, a ovaj album ne bledi ni malo. Baš je mnogo bolji od poslednjeg, iako je Howard još uvek neprežaljen u svim našim srcima. Jednostavno, kad je dobra pesma, dobra je, pa je makar i znatno slabiji Jesse pevao. Da, za one koji nisu ukačili ili informativno prate ovaj bend, vratio se prvi pevač, a legendarni crnja otiš'o 🙂 To je ono kako mali Perica razmišlja o veličinama KSE.
Dragi veliki poštovaoci, opet se pozivam na Sveto Trojstvo. Za razliku od BSF, ovi dostojno brane titulu. Međutim, neki live snimci dokumentuju ogromnu prazninu. Who cares, o tome kada budem ponovo išao na cert.
Naravno, spinovanje je krenulo sa In Due Times. Ultimativni hit koji me je zabo u zemlju koliko je dobar. Skamenio i ostavio vezanog (jer nemam wireless sluške) za stolicu, nekoliko dana. U početku sam jedva čekao da dođe treća pesma, ali nakon par zamaha preko cele playliste, i prve dve su bile poželjne za slušanje. Prva, Hell In Me, je malo iz pakla izašla (ma nemoj), pa kad dođe do Čistilišta, kreće standardni KSE melo-refren. Da ne detaljišem puno, sledeća zakucojka je na A Tribute to the Fallen. Ultimativni hit no.2!
Da ne duljim dalje, rekle bi sveže evropske komšije, bend koji nema loš album do sada, možda samo selftitled, svakako je začepio usta svima koji, kada se pomene ime ovog benda, okreću glavu i koriste priliku da te isprozivaju kako slušaš komercijalno smeće i pop. Čak i ljigave baladice poput Always više govore o emotivnim stanjima nego ceo opus bilo kog emo benda.
Što se produciranja tiče, Adam D. sasvim dobro je ispekao zanat i ne bi me čudilo da počne da živi samo od toga. Frekventni opseg pojedinih deonica je na zavidnom nivou i projektiuje sasvim novu dimenziju. Jednostavno, ET našeg vremena. Tako je to kada bubnjar prosvira gitaru i pravi pesme 🙂 Jel da pominjem i In Flames i Foo Fighters 😉 Očigledno je to dobitna kombinacija, a vi malo na analiziranje fenomena po tom pitanju, a zamnom već Palmotićeva plače od intravenoznog ubrizgavanja ovolike količine kilsvičengejdža.
Vaistinu!
