Trenutno možete pronaći zaista ogroman broj emo bendova, ali su izuzetno retki oni koji zaista nešto vrede. Logh na početku nisam mogao da slušam, ali njihova akustična atmosferična svirka me je prosto oduševila nekoliko puta. Naravno, izuzetno su melanholični i treba dosta vremena da se razumeju tekstovi. Ono što prvo upada u uši i oči je da su članovi benda izuzetno talentovani muzičari i da dosta provode praveći pesme. Produkcija je fenomenalna i prosto vas uvlači polako u album, a da vi to ne primećujete. Nešto slično sam video samo kod sjajnog engleskog benda Cold Play. Aranžmani su izuzetni, klavir nadopunjuje akustičnu gitaru, dok je vokal najmračniji i najdepresivniji deo cele priče (mnogo podseća na radiohead). Na pojedinim mestima bend ubrzava, vokal postaje znatno teži i tada stičemo utisak da je reč o indie rock, pa čak i hardcore bendu. Onda nas Logh ponovo vraća u emo vode, što njima gotovo uvek sa lakoćom polazi za rukom. Mislim da je ovo sjajan background bend, kada radite nešto, sigurno će vas itekako opustiti. Tek ćete vi čuti za njih. Ovo je sasvim dobro za sada. Jedva čekam sledeće izdanje.
Bad Taste Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
