Divim se bendovima koji stignu do trećeg albuma. Lovehatehero je savršen primer takvog benda. Izdali jedan sranje album, drugi još gori, ali izdavanje tri sranja od albuma je stvarno uspeh. Prvi put sam čuo za njih pre par godina, u pitanju je bio neki singl The Risk, to je valjda i prvo zvanično izdanje benda. Sasvim pristojna pesma, ali ništa pogotovo, takvih emocore/screamo bendova je tada bilo na tone. Drugi album sam tek nedavno čuo i obrisao, a evo i trećeg, na vaše zadovoljstvo. Lovehatehero su odrasli muškarci koji se bave problemima sa kojima se normalno baviš u puberteru. Ovog puta manje emocore/screamo, a više pop-core. Znači, screamo su uglavnom šutnuli sa dnevnog reda, iz prostog razloga što je i danas manje takvih bendova, ali su uskočili u novi moderni trend poput bendova Simple Plan ili Fall Out Boy, ali sa mnogo manje kvaliteta. Šta ih, ili bolje reći, ko ih gura napred? Ja mogu da razumem, do određene granice naravno, i sladunjave momente, ali nekad moraš da podvučeš crtu. Ukoliko želiš da pišeš srceparajuće pesme, onda se potrudi da stvarno budu iz srca, a ne ovako predvidljivo, klišerski, prepuno već viđenih fraza. Album je krajnje kontradiktoran. U jednom momentu imamo veoma lepe, dopadljive melodije, zarazne refrene, a onda neke totalno sulude, bezvezne delove na gitari. Naravno, očajan vokal preteže tas na lošiju stranu. Jesam li rekao da imaju i one krljačke, gotovo metalcore delove sa screamo pevanjem? Imaju, itekako. Samosažaljevanje i slomljena srca su dominantne teme. U prevodu, pičke, krenite dalje, jebote. Ako ste tek u najgorem pubertetskom dobu i imate 14 godina možda ćete pronaći sebe u ovim tekstovima. Meni samo nije jasno kako ispodprosečni bend, sa nikakvim pesmama, uspe da dođe do trećeg albuma. Što se mene lično tiče, samo par bendova u čitavom žanru se izdvaja, a Lovehatehero svakako nisu među njima.
Ferret Records
www.ferretstyle.com
www.myspace.com/lovehatehero
