Kragujevac je oduvek bio pravi rasadnik odličnih pank bendova. Ludak u razvoju ili LUR kako god vam je jednostavnije, je bend koji je sa nama prilično dugo, još od samog kraja prošlog milenijuma. Dva demo snimka koja su se pojavila na njihovom početku, pevač od dva metra i prava kalifornijska svirka, su nešto što su tada svi jako gotivili. Sećanje mi je prilično zakrčeno u poslednje vreme, pa me ne uzimajte zdravo za gotovo, ali mi se čini da su ta dva snimka činili prvi album, ili je drugi demo snimak bio ustvari prvi album? Kako god se okrene, taj debi, Both Ways, se pojavio 2001. godine i onda su nekako utihnuli. Nisam pratio šta se sa njima dešavalo, ali drugi album Hteo to ili ne iz 2011. godine je doneo pregršt noviteta, ali iskreno, i danas mu zameram prilično mnogo toga, prvenstveno kada su vokali u pitanju. Ipak, primetno poboljšavanje kvaliteta, moderna svirka i zanimljivi aranžmani su ponovo bacili LUR na mapu domaćih pank bendova.
2014. godinu su uglavnom proveli u studiju. Ambiociozan projekat od samog početka, bilo je jasno i površnom facebook pratiocu ovog benda. Prisustvo Mikija Radojevića (Six Pack / Čovek bez sluha), kao koproducenta albuma su dodatno pojačali nestrpljenje koje je sve više raslo kako se bližio kraj godine. Ipak, bend se još malo zadržao u studiju i tek početkom marta je pred nama deset novih pesama, od kojih smo spot za Umirem da znam, u kojem je gostovao i Vuja KBO! videli još prošle godine. Dakle, šta nam to ova kragujevačka ekipa donosi?
Prvo što ćete primetiti i čuti je odlična produkcija, na kojoj se sigurno jako puno radilo. Za moj lični ukus, ja bih eliminisao plastičan zvuk bubnja, koji mi je nekako veštački i kvari mi celu zvučnu sliku. Opet, kažem, to je već stvar ukusa i nešto što generalno ne volim kada je melodija u zadnjih petnaest godina u pitanju. Ako vam to ne smeta, apsolutno ćete uživati u produkciji koja je rame uz rame sa novim Tea Break EP-jem, koje je primer kako treba uraditi moderan punk rock album. LUR su sve snimali u Wild Cat studiju, što je bilo za očekivati, a iz gomile albuma koji su izašli iz ovog studija u poslednje vreme, možete i unapred da pretpostavite o kakvog kvalitetu snimka se radi.
Već sam rekao da sam prethodnom izdanju dosta toga zamerao, i slično mišljenje imam i danas, pa mi je zbog toga veoma drago što je bend dosta toga ispravio na trećem albumu. Glavni nedostatak prethodnog albuma je bio vokal, odnosno način na koji su pisani stihovi i slagani slogovi. Pojavi se i ovde neki lošiji momenat, kao što je sam uvod u album i pojedine sporije deonice, u kojima se Miloš Stefanović baš ne snalazi uvek najbolje, ali u onim bržim delovima je monstruozno napredovao! Da li su to Mikijevi saveti urodili plodom ili je prosto progresijski napredovao, ne mogu znati. Bend je u tim bržim delovima, kojima album sad obiluje, zaista na svom terenu, gde pokazuju svu raskoš talenta i muzičkog herca. To je posebno očigledno u Nauči me i možda ponajboljoj Širom zatvorenih očiju. Trči skači udri je malo u Six Pack / Pennywise fazonu i produkcijski, aranžmanski je najkvalitetnija na albumu. Gomila sitnih efekata, pa čak i diskretno ubacivanje klavijature se može čuti. Bend je sve to strašno dobro uklopio, pa je istinsko zadovoljstvo sve ovo slušati na dobrim zvučnicima. Ipak, ostaje mi žal što bubanj nije malo prirodniji.
Još jedna od pesama koja će vam se sigurno dopasti na prvu loptu je treća, Nakaza. Zanimljiv tekst o unutrašnjem nespokoju: Vatreno srce u grudima, u glavi severni pol. Plašim se da bilo šta osetim, raj mi donosi nespokoj. Ali to sam ja, jedna nakaza. Tvoja “ljubav” me je stvorila, samo klinac umoran od svoje prirode. I znaj, moje tragove vetar briše poput prašine. Između svetova ostajem.
Njena pesma je jedna od tih u sporijem tempu gde se vokal muči, odnosno, tekst u određenim momentima ima problema da se uklopi. Refren, sa dosta bekova, sa popunjenom zvučnom slikom nije imao ovih problema, ali deo koji ide posle njega, sa malo stihova je prosto provrištao u mojim ušima. Takvi delovi su, nažalost, dominirali prethodnim albumom, a ovde ih srećom ima samo u nekoliko momenata.
Najzanimljivi tekst je definitivno Vidim crveno o đavolu: Vidim crveno. Znam zvuči bolesno. U tebi vidim nju, u njoj repatog. Kako se smeje, kako se ruga. Bezobrazno dobacuje. Aranžmanski su ubacili par skroz zanimljih fora na gitari, a vrlo zarazan refren već vidim kao jedan od potencijalnih koncertnih hitova.
Pretposlednja, akustična, Kafa jutarnja, mi je totalni višak, koji nisam uspeo da svarim. Generalno zvuči previše obično, potpuno je ogoljena, jer sem akustare i glasa nema ničeg (izuzimajući harmoniku u jednom momentu). Ne donosi nam neke briljantne vokalne ni gitarske momente, a i sam tekst je potpuni prosek. Ovu pesmu retko i slušam, nimalo mi se ne uklapa u ostatak albuma.
Poslednja i ujedno svima poznata Umirem da znam mi sada zvuči daleko lošije od monstruozne produkcije ostatka materijala. Šteta što je nisu snimili ponovo ili možda promenili neke delove.
Ludak u razvoju su uspeli u svojoj osnovnoj nameri: napredovali su, pokazali su da mogu da naprave dobar album i pokazali su da su itekako spremni da menjaju ono što nije štimalo. Bar je moj utisak takav. Primetan je ogroman trud, ogromna količina vremena i studiozan rad. Bend se uspešno vratio na scenu i sada zaista sa iskrenom radošću možemo da iščekujemo da vidimo kako sve to zvuči na koncertu, kada su lišeni komfora studija. Do tada, uživajte u novom izdanju!
Take It Or Leave It Records
https://www.facebook.com/TIOLIrecords
https://www.facebook.com/ludakurazvojuofficial
