Beogradski pank rok bend Tea Break je proteklu godinu proveo strpljivo i marljivo radeći na svom novom materijalu. Priznajem da sam, za razliku od njih, ja lično bio vrlo nestrpljiv da čujem gde se nalaze dve godine nakon dvostrukog EP-ja kojim su u neku ruku i obeležili 2013. godinu, naročito odličnim spotom Killing Words zajedno sa Kocom iz Debelog precjednika. Elem, Tea Break su sa nama veći deo novog milenijuma, odrastali smo zajedno sa njima, menjali se, slušali slične bendove, gledali na svet istim očima, a danas nakon toliko godina sviranja mogu slobodno da kažem da je ovo verovatno najzreliji materijal benda.
Surovo nabijeni iskustvom, beogradski četverac je spremio četiri pesme koje pucaju od aktuelnih društvenih tema, intrigantnih melodija i superiorne produkcije. Ako sam već počeo sa produkcijom da kažem da je snimano kod Davida (ex-Lude Krawe) u Headroom studiju, mada za sjajna rešenja verovatno najveće zasluge idu basisti benda Mladenu, koji je uradio produkciju. Ne mogu da kažem da je ispolorana, iako se sve čuje savršeno. Bubanj nema taj plastičan zvuk, od kog mnogi melodični bendovi boluju. Utegnuto je sve, pa se stiče utisak da bend svira ispred mene. Oseti se taj live vibe, naročito kada su bas deonice u pitanju. Možda će neko pametniji i upućeniji dati drugačiji sud o produkciji i voleo bih da čujem i još neko mišljenje, ali ja lično mogu da kažem da je stoprocentno po mom ukusu.
Okej, kada su tehničke stvari u pitanju, tu je bend lestvicu podigao na još jedan stepenik, ali šta je sa samim pesmama? EP je zgodan format, jer bend u malom pakovanju može da pokaže mnogo više nego na regularnom albumu, ali i da sakrije sve nedostatke, pogotovo ako se desi da par pesama omanu. Ovde, srećom, nemamo lošu pesmu, mada ima par stvari koje mi se nisu preterano svidele. Naravno, upadljiv nedostatak klasičnog hita je nešto na šta nas je Tea Break navikao, ali to ne možemo da gledamo kao manu, jer je prosto njihova svirka takva da su pesme veoma izjednačene.
Uvodna Glamorous Murder je surovo direktna pesma, jer govori o bodibilderu Darjanu Musiću, koji je pre dve godine brutalno silovao i ubio Vladislavu Červenko. Tea Break nas do sada nije navikao da govori o konkretnim temama, ali mislim da su ovom uboli u centar, jer smo kao nacija skloni da zaboravljamo i često opraštamo ubicama bez pravog razloga. Teška tema pretočena u zanimljiv tekst je ispraćena sa odličnom muzičkom pozadinom. Nakon sporog, gotovo rokerskog uvoda, koji nas lagano ubacuje u njihov ritam, sve je eksplodiralo kroz simbiozu dve gitare, u kojoj se pretapaju fine melodije ritam i solo gitare. Tea Break je već doktorirao na temu dobrih melodija, ali u srednjem tempu, a ovde nam se predstavljaju u fazonu koji je primereniji melodiji devedesetih ili ranih dvehiljaditih. Masivno korišćenje bek vokala je odlično ispalo, i mogu slobodno da kažem da se bend na ovoj pesmi opasno približio terminu hit pesme. Možda ona i to bude, videćemo šta će publika na koncertima reći. Pred kraj su usporili malo, i taj deo neodoljivo podseća na ono što radi Rise Against, a pošto je to jedan od verovatno glavnih uticaja benda, to nije ništa začuđujuće.
Still Waiting stiltski podseća na nekoliko prethodnih izdanja benda. U srednjem tempu, sa dosta brejkova, mnoštvo bek vokala. Dobra promena uz malo jače prisustvo druge gitare, sa zanimljivim efektnim melodijama. Za razliku od prve u kojoj se osećao bes i prkos, Still Waiting ima tu melanholičnu crtu koja karakteriše mnoge moderne bendove. Zbog toga i pesme u srednjem tempu nekako zvuče vrlo slično. Iskreno, ovo je, barem meni, najslabiji momenat na albumu.
The Embryo donosi fantastična aranžmanska rešenja, sa dosta promena tempa, čestim prekidima i značajno komplikovanijom formom. Možda se ova pesma neće dopasti svakom, pogotovo prosečnom konzumentu melodičnog panka, ali smatram da može da bude zanimljiv pogled u nešto što bi Tea Break mogao više da eksploatiše u budućnosti. Jako mi se dopalo što su u drugom minutu ubacili brži deo. Nakon toga se svirka prekida i ostaje samo zvuk gitare, a to je boljim poznavaocima ovog benda nešto što oni često upotrebljavaju.
Poslednja, Rise, je meni najbolja, dosta podseća na na Left In Me sa Second Hand Hero, doduše u daleko bržem izdanju. Ova pesma je savršen primer kako bend može jednostavnu temu da razvije u više pravaca i napravi odličnu pesmu. Osnovna melodija je veoma zarazna i ona se provlači kroz celu pesmu, brzi i spori delovi se miksuju u svim smerovima, bekovi se ubacuju, imamo prekide, odlične ritam deonice… Jednostavno, najboljih tri minuta na EP-ju. Ova pesma nije angažovana, već govori o ličnim strahovima, strepnjama i svemu onome što muči čoveka dvadeset prvog veka.
Tea Break je verovatno najpotcenjeniji bend u Srbiji. Meni je strahovito žao zbog toga, jer posuduju sve ljudske i muzičke kvalitete da budu jedan od vodećih bendova. Nažalost, da li zbog toga što pevaju na engleskom, pa ih mnogi u startu odbace ili prosto melodija nije više nešto što uzbuđuje ljude, u svakom slučaju bend se nalazi na margini potpuno nezasluženo i nadam se, najiskrenije, da će ovaj EP malo da pokrene stvari. Something’s Wrong. Everything’s OK. me je prikovao ispred zvučnika nekoliko dana i dao veru da se upornost, iskrenost, profesionalnost i svakodnevna glad za dobrom pesmom itekako isplate! Svaka čast Tea Break, svaka čast za odličan EP!
Nocturne Media
