Za Lude Krawe iz Bačkog Petrovca sam prvi put čuo pre dve godine, kada sam dobio njihov album Slika rodnog kraja. Na prvo slušanje mi se jako dopala njihova vizija kalifornijskog punk rocka. Tekstovi na srpskom, dobre melodije, sasvim dobri tekstovi, solidna produkcija… Prvi utisak jako dobar! Videvši ih uživo kod nas u kafani E kod Branje i Mirkića krajem marta shvatio sam da su i bend koji jako dobro svira uživo i koji ima šlifa da napravi dobru atmosferu. Čim sam ponovo pokrenuo zin oni su bili jedan od prvih bendova na spisku za intervjue. Predstavljam vam Dawida, pevača i gitaristu benda Lude Krawe.
Davide, reci mi nešto o sebi. Gde si rođen, odrastao i šta se dešavalo u tvom životu pre nego što si se doselio u Bački Petrovac?
Rođen u Novom Sadu, a bome tamo sam i odrastao. Ili sam bar ja tako mislio, he, he…
Da li si pre dolaska u Bački Petrovac imao neki bend? Šta si slušao u to vreme?
Pa imao sam neke pokušaje. Neko društvo iz ulice i tako to. Čak smo i svirku imali u Karlovačkoj gimnaziji, a ona je poznata po velikom broju ženskih djaka… (: Što se tiče muzike koju sam tada slušao… pa u to vreme nekako sam počeo da slušam Nofx i slične bendove, mada sa tim prvim bendom sam svirao neku muziku koja je imala osnov u Partibrejkersima i tako toj smor muzici…
Koliko se tvoj život promenio selidbom? Da li ti je bilo teško zbog promene sredine ili je to promenilo tvoj život na bolje?
Pravo da ti kažem meni je selidba extra legla. Oduševio sam se ljudima u Petrovcu jer su bili nekako spontani, svi su hteli da me upoznaju, druže…. nije bilo one podeljenosti po grupama i društvima na koju sam navikao u Novom Sadu.
Kako si upoznao druge članove benda i kako je uopšte nastao bend?
Ta priča kako je nastao bend je već toliko puta ponavljana da mi je malo smor da više razglabam o tome. Uglavnom, prvo sam upoznao Jaroslava u nekoj krš rokoteci i tako je sve krenulo.
J
este li odmah imali ideju kakvu bi vrstu muzike svirali ili je to nekako došlo u hodu?
U početku smo hteli da sviramo nešto nalik Atheistima ili sl. Nešto zajebantski, pa je prvi album imao par takvih neozbiljnih dečijih pesmica. Kasnije kada smo počeli da slušamo američke punk bendove jednostavno smo počeli i da pravimo pesme koje su u osnovi imale taj neki zvuk.
Godinu dana po osnivanju benda ste već snimili prvi album i izdali ga za ITMM. Reci mi kako je došlo do saradnje i da li ste imali neke koristi?
Pravo da ti kažem, nemam pojma kako je došlo do saradnje. Mislim da ih je Jaroslav zvao i dogovorio sastanak. Što se tiče koristi… pa nismo je uopšte imali. Nisu čak ni spot (koji smo mi napravili) poslali na neku TV ili sl. Medijski nisu uradili apsolutno ništa, a nikada nismo ni saznali koliko je albuma prodato. Mada nije nas to preterano ni interesovalo.
Da li ste pre tog ulaska u studio imali neka slična iskustva? Koliko vam je snimanje u studiju pomoglo kao muzičarima?
Imali smo neka skromna iskustva, ali ništa vredno pomena. Znaš kako, svaki ulazak u studio mnogo znači i svim mladim bendovima bi savetovao da što više snimaju.
Vidim da u diskografiji imate i neobično izdanje Minuti kao sati. Jel to neka kompilacija neobjavljenih pesama ili neki demo snimci?
To je kompilacija na koju se stalno dodaju pesme koje se snime kao demo tako da se ona proširuje non stop. Mada u poslednje vreme smo je batalili, jer spremamo novi album i posvećeni smo uglavnom tome.
Takođe, negde sam došao do podatka da imate album pod nazivom PUnKTREGER, ali da ga nikad niste izdali. Jel to možda zbog tadašnje situacije u zemlji ili niste uspeli da nađete izdavača? Pretpostavljam da je danas u formi DIY izdanja.
Ma taj album je ispao totalna katastrofa. Tonac/producent nas je totalno zajebao. Isterivao je neke svoje tripove i svoje viđenje muzike, a mi mladi i poslušni i eto…. fijasko. Uglavnom, nema tog albuma ni u kakvom obliku nigde. I neće ga ni biti he,he. Mada nekoliko pesama sa tog albuma se našlo na Slici rodnog kraja.
Slika rodnog kraja je definitivno vaš najbolji album. Koliko ste vremena proveli radeći na njemu? Da li su pesme pisane više godina ili…?
Pa kao što i na omotu piše, taj album je u stvari naš best of. Na njemu su pesme koje smo pravili od 98. godine. Neke od tih pesama su bile i na PUnKTREGER-u, neke kasnije i na A? albumu. Uglavnom trebali smo taj album izdati za PGP i oni su nam rekli da snimimo to ponovo (jer su pesme bile snimane u dve studija i nisu isto zvučale) i kada smo to uradili odneli smo im, bili su zadovoljni, ali oni su u takvom organizacijskom raspadu bili tada da nas je mrzelo da čekamo pola godine da oni to izdaju i izdali smo ga sami.
Ti si autor većine tekstova. Gde nalaziš inspiraciju? Koliko ti obično treba da napraviš jednu pesmu?
Stvarno ne znam gde je nalazim. Padaju mi raznorazni stihovi na pamet, zapišem ih pa onda sednem, pospajam to brdo stihova, uobličim, malo ispravim i to je to. Nekada mi treba pola godine da dovršim neki text, a nekada to uradim za par dana.
Ko u bendu radi muziku? Neko donese glavnu melodiju ili celu pesmu ili svako doprinese nekim delom?
Muziku uglavnom radi Zare. Napravi neku osnovu i onda se to razrađuje.
Bački Petrovac je poput Pazove multikulturalno mesto. Da li je ikada bilo problema na međunacionalnoj osnovi? Opiši mi malo vaš grad.
Pravo da ti kažem ja u Petrovcu nikada nisam prisustvovao nekim problemima na međunacionalnoj osnovi. Mislim, ima klinaca iz okolnih sela koji dođu u diskoteku pa se tuku, ali ne znam koliko to ima veze sa nacionalnom pripadnošću. To su uglavnom klinci koji se ožderu, ne umeju sa devojkama, pa traže kavgu. Treba tu energiju negde potrošiti he,he. Petrovac je po meni ok mesto. Trenutno ima čak tri lokala gde se pušta gitarska muzika, što je vrlo retka pojava u ovako malim mestima. Počela je sa radom i famozna Vrbara te svaki vikend ima neka svirka. Doduše tu stvarno gostuju svi od Parnog Valjka do Luisa, ali eto dešava se nešto. Ima još jedan mali lokal gde se svaki vikend održavaju svirke. Uglavnom ima gde da se ode.
Svirali ste dva puta u Pazovi. Ja sam imao sreću da vas gledam drugi put u kafeu E. Kakvi su vaši utisci o samom gradu, a kakvi o svirci i ljudima koji su bili?
Pa prvi put smo se zajebali i otišli na mesto gde se obično ne održavaju svirke tog karaktera, pa nije bilo nešto extra, ali drugi put smo bili u E kafeu i proveli se neviđeno. I napili se ko prasci (:
Koliko su se uticaji bendova koje ste slušali pre 12 godina promenili u odnosu na ono što slušate danas? Da li imate i neke muzičke uticaje van šablona Epitaph/Fat Wreck?
Pa uglavnom i dalje slušamo te bendove i vrlo smo sretni kada neki od njih izdaju album. Što se tiče nekih novijih poznatih bendova… pa ne znam, nekako je počelo sve da vuče na emo, a to mi je već previše nja,nja. Mislim, ima tu dobrih bendova i dobrih pesama, često nešto i poslušam i pogledam, ali nekako mi nije to to. Razvodnjilo se nekako. Možda smo i mi tako zvučali ljudima koji vole old skul pank… ne znam… jebem li ga (: Mada daleko od toga da smo mi okrenuti samo punk rock muzici i da samo to slušamo. Ja lično volim da poslušam i nešto od NYHC-a, čak ponekad i nešto od alternativnije pop produkcije, odrastao sam na bluzu, slušao sve i svašta. Ostatak benda takođe sluša razne vrste muzike tako da odatle i dolaze svi oni elementi u našoj muzici koji nisu tipični za punk rock.
Svirali ste u dosta gradova. Šta za vas znači kad odete u neko mesto gde ne poznajete nikog, a u klubu svi znaju vaše tekstove? Kako se osećaš kada svi horski pevaju vaše pesme?
Osecaj je sjajan u svakom slučaju. Mnogo puta nam se dogodilo da odemo negde i ne očekujemo ništa, a na kraju ispadne totalno blesavo i skontamo da gomila ljudi zna naše pesme. Internet je čudo (:
Snimili ste i album sa obradama. Meni se lično nije dopao izbor pesama, ali smatram da ima jako zanimljivih momenata (naročito na Leto je i Somborske ruže). Reci mi da li je to neka vaša želja koju imate odavno ili se sve desilo spontano? Šta očekujete od tog albuma?
Ma taj album je nastao iz čiste dokolice. Izbor pesama je nastao nekako spontano. Tražili smo pesme koje smo voleli, koje su bili na neki način hitovi, a koje su dovoljno melodične da bi se mogle obraditi u našem fazonu (kakva šugava reč (: Od albuma ne očekujemo apsolutno ništa. Zato smo ga sami i izdali. Neka ljudi slušaju, uživaju, a mi većinu tih pesama nećemo nikada svirati uživo (((:
Koliko pratite fanzinašku scenu u Srbiji? Da li mislite da su papirni fanzini polako otišli u zasluženu penziju? I ja sam posle dugog niza godina odolevanja prešao na web fanzin.
Nekada sam pratio scenu, ali sada jako slabo. Čak mi se čini da jako davno nisam ni naišao na neki zin. Kontam da ih u štampanoj varijanti više skoro i nema. OK je i varijanta sa web fanzinima ali ne može to da zameni papir u rukama i kada ti na miru sedneš i izlistaš zin. Old skul jebi ga ((:
Šta radite pored sviranja u bendu? Šta vas okupira u životu?
Jaroslav ima pilanu, Zare je vozač u Chipsiju, ja radim u štampariji i gradim polako studio, a Kocko je večiti student i trenutno vojnik. Veoma napeto,a ? (((:
Za kraj poručite nešto čitaocima Get on the Stage fanzina.
Mi smo bend bez poruka. Kao sto sam već nekoliko puta ponavljao, nit smo mi pametniji od vaših čitalaca, niti od naše publike, te stoga nećemo nikome ništa poručivati i mnogo pametovati. Mogao bi da im kažem da čitaju zinove, idu na svirke i uživaju, ali sve to već oni znaju (((:
Živeli
