Stara Pazova, Klub E, 29. mart 2008.
Ovaj bend je bio u Pazovi prošle zime, u jednoj drugoj kafani, ali pošto smo mi jedna jako razmažena publika i jako bezobrazna, nismo želeli da platimo 150 dinara za ulaz, već smo čekali da momci iz Bačkog Petrovca ponovo navrate, ovog puta za džabaka. I ko kaže da nismo pametni? Lude krawe su bend koji egzistira već skoro 12 godina na srpskoj sceni, što je podatak za svako poštovanje. Ovaj bend sam gledao pre jedno dve-tri godine u Inđiji, kada su bili jedni od retkih koji su svirali u propalom pokašaju da se legendarni lokalni klub Stage ponovo pokrene. Već tada su me prijatno iznenadili. 
E, u međuvremenu sam nabavio album Slika rodnog kraja, njihovo najozbiljnije izdanje do sada. Pred koncert sam došao i do poslednjeg ostvarenja sa obradama pod nazivom Sve tuđe. Sva sreća da te pesme nisu mnogo svirali večeras, jer je izbor pesama, blago je reći užasan (Parni valjalj, Riblja čorba, Zana… u jebote, već mi je muka).
Lude krawe pevaju na srpskom i to jako dobro! Pevač ima strašno dobru boju glasa, vrlo prijatnu, a uz to itekako ume da se uklopi u harmonijama sa bek vokalima. Tekstovi su jako dobri, ima tu svakakvih tema, ali ono što je bitno, svako od nas može da se pronađe u njima. Nema tu mnogo poezije, stilskih figura, zbog kojih morate da uključite sve sive ćelije da shvatite šta je pisac hteo da kaže. Pankerski, ali opet sa stilom. Jako dopadljivo.
Meni lično najviše liče na No Use For A Name, i u vokalima i muzički. Vrlo pevljivi refreni, odlične melodije, s tim što možda preteruju sa promenama ritma. U pojedinim momentima kao da su nestrpljivi, pa ne dopuštaju pesmi da se malo odmori. Ipak, to su stvarno samo sitnice, koje ljubiteljima istinske melodije neće zasmetati. U Pazovi su svirali skoro ceo zadnji album, plus neke koje nisam čuo, a očigledno su sa ranijih (kojih ima četiri), i par novih obrada (ne znam šta im bi da rade Čorbu i Parni valjak). Atmosfera je bila fantastična. Stvarno je puno ljudi znalo tekstove, pa je u pojedinim trenucima postojala opasnost da pevač i ne dođe do svog mikrofona, koji je kružio u prvim redovima. Po običaju, gazda lokala pravi sranja i uleće u šutku iako zna da bi tu aktivnost trebao da ostavi svojim gostima. Sram ga bilo! Ali, šta ćeš, panker u duši. 
Naravno, šala, jer se Branislav stvarno trudi da napravi domaćinsku atmosferu u svojoj kafani. Da bi situacija bila još bolja, jedan od konobara, u narodu poznatiji kao Boća, na bezobrazni način je prisvajao mikrofon koji nije hteo da da nikom, bez obzira što je nosio gips na ruci, iako je bilo ljudi koji su isto tako želeli da pokažu koliko znaju da se deru. Kažem vam, atmosfera domaćinska, prava pankerska. Posle sat i po svirke, morali su da nam odrade još dva-tri bisa, da ponavljaju hitove koje su tražile poludele devojčice, verni fanovi ovog benda i pojedini zalutali rokeri, zbunjeni onim što se dešava. Bend je itekako znao da odgovori na te zahteve. Rezultat – totalna ludnica na Nadrkan, hitu koji se često puštao u kafani u danima pre svirke. To je ujedno i bio kraj svirke, ali i početak cirkanja, sve do samog kraja radnog vremena. Gazde lokala su nas razmazili i moraće češće da dovode ovakve bendove. Srećom, u najavi su Gavrilo princip iz Smedereva, pa nas i dalje očekuju zanimljivi koncerti.
