Ovo se dugo čekalo. Sa prva dva albuma Quality Soft Core i Duck And Cover, Mad Caddies su postavili standarde kako bi moderni ska bend trebao da zvuči. Sa trećim izdanjem EP-jem The Holiday Has Been Cancelled su se predstavili u jednom novom svetlu, koje me je prijatno iznenadilo. Treći studijski album Rock The Plank je sigurno najslabije izdanje benda. Preterano je podsećao na NOFX radove, duvačka sekcija se nije pokazala u pravom svetlu i činilo se da bend ulazi u krizu iz koje se neće izvući. Ali! Just One More je toliko u originalnom Mad Caddies raspoloženju da vam to ne mogu opisati. Pank, skacore, rege, new wave, kantri… sve se to ponovo pojavljuje u svirci. Zajebancija i ozbiljnost u jednoj pesmi. Prva pesma See You in Rehab počinje sa akustičnom gitarom, a onda vokal polako diže atmosferu, sve dok se ne pretopi u punk rock, gde se zadržava samo par sekundi, da bi se vratio laganom rege zvuku. Sledeća pesma Spare Change? nastavlja upravo na mestu gde je stala prva akustična. Posle ove pesme bend baca na vas sve što im padne pod ruku, ali ne onako neorganizovano. Mad Caddies su sjajni dirigenti u pomešanom orkestru muzičkih žanrova. Posle duže vremena, duvačka sekcija dolazi do izražaja. Iskustvo članova bendova je očigledno pri svakom akordu. Šteta što je stigao samo promo disk, pa sam u nemogućnosti da uživam u tekstovima i dizajnu knjižice, ali vas to ne sprečava da tajnim kanalima, preko tetke/babe/dede/ribe/ćaleta/keve/ortaka/ nabavite Just One More i uživate u jednom sjajnom albumu.
Fat Wreck Europe
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.