Posle pauze od skoro tri godine, Mad Caddies se vraćaju sa trećim studijskim ostvarenjem. Stil je potpuno promenjen, što je bend je već bio najavio na EP-ju The Holiday Has Been Cancelled koji je izašao prošle godine, i čiju ste recenziju mogli da čitate u dvobroju. Dakle, više nema onih klasičnih ska delova, koji su posebno bili karakteristični na Quality Softcore debi albumu. Uglavnom, svirka je sada totalno šablonski uklopljena u Fat Wreck fazon i mogu reći da preterano podseća na NOFX, što naravno nije nimalo originalno. Međutim, meni se ovaj album veoma dopao. Mad Caddies su karakteristični po tome što je kroz bend prošlo neviđeno mnogo likova, a na ovom albumu je svirao i kurta i murta, pa su na knjižici morali da napišu ko je svirao na kojoj pesmi. Na disku se nalazi trinaest pesama, od kojih bih obavezno izdvojio fenomenalnu četvrtu pesmu Days Away u polu rege melodičnom fazonu, koja praktično jedina ima neki ozbiljniji tekst. A što se dotičnih tiče, većina se svodi na zajebanciju, povremenu ironiju i konstantno oduševljavanje travom, duvanjem, džointom, napijanjem i ponekim piratskim i gusarskim delovima. Tipični za većinu melodičnih bendova, bez neke preterane mudrosti. Mada, kada bih bio iskren, zbog tekstova ne bi slušao gotovo nijedan bend koji trenutno slušam, tako da me ova činjenica u vezi njih baš i ne dotiče. Sve u svemu, nije loše, ali daleko od očekivanog i od standarda koji su nekada Mad Caddies sami sebi postavili.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33, 10999 Berlin, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
