Madball – Empire

51

Madball su na sceni jako dugo i prošli su puno toga. Deset albuma, popriličan broj različitih izdavačkih kuća i nebrojeno promena članova postave su samo najzanimljiviji momenti. Šta uopšte očekivati od benda koji je sa nama još od kraja osamdesetih? Za ovaj album sam se spremio, odradio domaći, preslušao Set It Off, Hold It Down i Demonstrating My Style. Suština je da je ovo album koji ima taj Madball zvuk, svima dobro poznat. Kada je bend 1994. godine izdao Set It Off svi su znali da je to to. Pronašli su svoj pečat, taj njihov teški hardcore zvuk koji ne samo da je bio osnova njihove muzike već i čitave njujorške scene. Albumi koji su usledili (Demonstrating My Style, Hold It Down, Look My Way) su samo dodatno izvajali njihov fazon. Iskreno, očekivao sam jebeno brz album, sa malo više pank uticaja, ali se desilo nešto totalno suprotno. Iako ovo očigledno nije metal, težak zvuk strahovito dominira, a sporiji tempo je prisutan na praktično čitavom albumu. Već posle prvih par pesama je očigledno da nisu mnogo odmakli od zvuka sa albuma Legacy. Doduše, možemo da diskutujemo do sutra da li je to dobra ili loša stvar. Sigurno je dobra stvar što su ostali verni svom fazonu i što su i dalje veoma prepoznatljivi. Samim tim, ovo utiče na lošu stvar koju sam spomenuo: ovo je Legacy drugi deo. Zbog toga imam podeljeno mišljenje da li je ovo dobro ili loše. Kao što većina vas zna, Madball je počeo kao side-projekat članova Agnostic Front. U pesmi Shatterproff gostuje Rodžer Miret, pevač Agnostic Fronta, bivši basista Madball i Fredijev polubrat. Šta god vi mislili, Rodžerovo pevanje u ovoj pesmi je čisto sranje, meni je lično bilo muka da ga slušam. Pesma bi zvučala daleko bolje bez njega. Nikad nisam bio naročit ljubitelj njegovog vokala. Ako i funkcioniše u Agnosticu, u Madballu je očajno. Sama pesma nije loša, pogotovo što je jedna od retkih bržih. Čitav album mi nekako zvuči pomalo nesigurno, što je u kontradikciji sa agresivnošću koju bend ispoljava, ali mislim da je glavni razlog u sporijem tempu većine pesama. Pojedine pesme pred kraj albuma su baš agresivne, ali to nije dovoljno, pogotovo kad na čitavom izdanju ima 16 pesama. I dalje tvrdim da su daleko bolji bend uživo nego na albumu. Produkcijski sve je apsolutno savršeno. Nisu dugo zvučali ovako tvrdo, moćno, napumpano, ali sa tačnom merom. Posle par dana slušanja, moje mišljenje se i dalje nije promenilo. I dalje mislim da je praktično isti album kao Legacy i da ništa novo nismo čuli. Ipak, preslušajte, pa sami donesite svoj sud.

Good Fight Music / Nuclear Blast Records
www.nuclearblast.de
www.goodfightmusic.com
www.myspace.com/madball

Prethodni članakThe Arteries – Dead Sea
Sledeći članakBrutal Youth – So What? Sew Buttons.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime