Ovaj bend prosto vrišti: emo! Stories And Alibis balansira na ivici između pop/punk i emo/screamo, sa velikim naglaskom na patetične tekstove. Muzički su se poprilično popravili u odnosu na kilavi debi West For Wishing, mada to i dalje zvuči kao dete čiji su roditelji Full Collapse od Thurdsday i Something To Write Home About od The Get Up Kids. Da li treba ponovo da budem iskren i kažem da ne bih dao ni pet dinara za ovo smaranje? Kunem se da sam čuo bar dvadeset albuma koji zvuče potpuno isto ovako. Pevač je na momente pičkast, na momente se dere od muke, gitare idu od mutnog do melodičnog punk rocka, a jednu lepu dozu dodatne melodije dopunjuje druga gitara. U međuvremenu bubnjar dokazuje svoj izuzetan talenat; neko bi treba da mu kaže da svira sa svilenima. Ne znam šta da vam kažem sem da mi je već muka da slušam ovakvu muziku, iznova i iznova. Najbolje bi bilo da se jedan od ovih bendova proslavi na emtiviju i maksimalno ubije ovaj emo/screamo trend. Ne shvatite me pogrešno: Stories and Alibis je dobar komad rokenrola, ali samo za one koji upražnjavaju u međuvremenu Amadeus bend i Željka Joksimovića.
Epitaph Europe
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
