Tri nedelje pre ovog događaja saznao sam da će na Kolosu biti neki hardkor festival, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da će biti čak osam bendova. Nema šta, akcija je bila sjajna! Ali, da počnem od početka. Tog utorka smo Mire, Maca, Boža, moja lepša polovina Jaca i ja krenuli malo ranije, jer smo se bojali da svirka ne počne ranije zbog velikog broja bendova. Na Kolosu smo bili nešto pre devet, tačno da vidimo tonsku probu Doghouse. Nema šta, domaći Good Riddance, bez neke lažne skromnosti. Između nekih starijih, na probi sam čuo neku novu stvar, na koju sam se naježio koliko je dobra. Momci iz benda su mi rekli da će novi materijal da izdaju najverovatnije za Automatic, pa me baš zanima kako će sve to da zvuči. Tonska je trajala još dobrih četrdesetak minuta, izređali su se i Monster Mouse, Face It, Tibia i Ludak U Razvoju. Tek posle deset je masa počela da ulazi, da bi svirka ubrzo posle toga počela. Prvi su bili Member Of Da Family. U prošlom broju sam ih dobro ispljuvao, međutim sada sam bio oduševljen. Praktično, oni jedini na sceni piče pravi i iskreni NY/HC, bez ikakvih drugih primesa. Bili su prilično uvežbani, ali je masa tek pred kraj nastupa počela da se đipa i skače. Sve u svemu, ljubitelji Madball, Skarhead, Blood For Blood treba da obavezno odgledaju ovaj bend. Posle njih nastupaju ubedljivo najbolji bend na svirci Doghouse. Ne želim nikog na sceni da uvredim ovom rečenicom, ali za mene su oni najbolji bend u Srbiji, jer ipak sviraju melodiju koja nije suva kopija kalifornije, već tu ima svega i svačega. Počeli su sa As One za koju je snimljen spot i onda je bukvalno počela ludnica. Takvu šutku i skakanje u životu nisam video. Ljudi se primili k’o mali majmuni. Pankeri, korovci i metalci u istoj šutki, ma pizdarija. Svirali su između ostalog i War, My Best Friend, Could You Be The One, kao i već standardnu United Cigar od Good Riddance. Sve u svemu, momci jebu kevu i opravdano je masa bila oduševljena njihovim nastupom. Mala pauza i nastup Drawbacks iz Velike Plane. Ono što sam rekao u prošlom broju, u recenziji njihovog demo snimka, mogu reći i ovde: ja ovakav HC uopšte ne volim. Jebiga, nek mi momci iz benda oproste, ali takav vokal, takve rifove ja uopšte ne gotivim. Mada, dve poslednje pesme koje su svirali su odlične, imaju neku finu melodiju, iako je čuka u pitanju. Ne znam, čuo sam da će i Aca Hitman da peva u ovom bendu. Možda će onda biti bolje. Četvrti bend L.U.R. sam jedva dočekao, jer sam samo dva dana pre svirke uspeo da nabavim njihov demo snimak sa šest pesama. Recenziju imate negde u fanzinu. Momci uglavnom piče neki Millencolin fazon, ali se u svirci jako oseća šumadija. Počeli su svirku sa nekom ska pank pesmom, nakon čega je usledilo ludilo. Inače, nisam napomenuo da su momci iz Kragujevca, koji polako, ali sigurno počinje da izbacuje sve više dobrih bendova. Momci su jako dobri, mada prilično neuvežbani, ali pošto su veoma mlad bend, mislim da je vreme pred njima. Novosađani Face It su bili nepoznanica za mene, ali su me totalno oduševili. Iako nisam neki pristalica metal saunda, ovi momci su odprašili pola sata u fazonu Strife-a. Sve je bilo sjajno dok se neki lik iz Doghouseove ekipe (koja je inače sa Dedinja, pa vi sad vidite) nije popeo na binu i počeo da peva Novi Sad, to je naš grad…, a na prošloj svirci je vikao Mi smo sa Dedinja… Tu je nastao prekid i momci su morali da završe nastup, iako su počeli neku pesmu od Strife-a, ali ne mogu da se setim koju. Jebiga, na sceni uvek ima mačo majmuna, koji su izašli iz teretane i misle da su face zbog toga. Posle kraće pauze nastupaju Hitman i bina je puna ljudi. Bukvalno su ljudi uskakali u bubanj, Aca nije ni stigao dve reči da odpeva, jer je rulja stalno otimala mikrofon. Inače, svirka je (bar po Acinim rečima) bila posvećena bubnjaru Hitmana Iliji koji je doživeo saobraćajku i bio onemogućen da nastupi. Zamenio ga je neki lik iz Another One, čini mi se. Sve je bilo sjajno, dok se onaj isti seljak sa Dedinja nije ubacio u rulju, skočio sa zvučnika i srušio Lalu, gitaristu Hitmana i sjebo celo pojačalo. Prekid je trajao sigurno pola sata. E, takvi likovi uopšte i ne trebaju da budu na ovakvim svirkama. Sreća je što se ovo desilo baš za vreme nastupa Hitmana, jer sam njih gledao sto puta, pa nisam propustio ništa naročito. Dakle, posle pauze, još jedan novi bend Monster Mouse, za koje ne znam ni odakle su, ali pravo da vam kažem, nisu mi se nešto ni preterano svideli. Stajao sam iza bubnjara, pa nisam sve najbolje čuo, ali u pitanju je neka prosečna melodija i ništa više. I na kraju su svirali metalci Tibia koje svi već sigurno dobro znate. Emo metal u fazonu Boysetsfire, Morning Again + Revelation fazon i eto vam ga Tibia. Moram da istaknem da imaju ubedljivo najboljeg bubnjara Maxu, koji bukvalno nije normalan. Kako čovek prevrće prelaze, to je neverovatno. Oko dva sata se događaj završava, a nas petoro zadovoljni zapalismo za Pazovu, gde smo se najeli bureka k’o da u životu nismo jeli. Sjajno veče.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.
