U vremenu lažne kreativnosti, gde svi pišu a niko ne čita, svako drugi je slikar ili bar umetnički fotograf, a novi bendovi niču kao pečurke posle kiše, dok se muzika isključivo sluša putem youtube-a, redak je primer da se duboko iz ilegale, nepoznat u andergraund krugovima, pojavi neobični, samosvojni sastav kao što je Metež, koji van svih sistema i šablona, na talasima hardkora, treša i panka tvori autentični, osobeni zvuk.
Zato je najveća greška ukalupiti ovaj bend i njihovu muziku pojasniti poređenjem sa etabliranim imenima – pa su recimo Ratos de Porao, GBH, Exploited, samo temelj na kome je Metež sazidao kuću (čitaj album) sa jedanaest autorskih pesama. U pitanju je DIY izdanje, koje je snimano i producirano uz pomoć Saše Vujića u poznatom studiju Češnjak, dok se za odlični dizajn pobrinuo stari fanzinaš iz Gornjeg Milanovca, Vladimir Petrović – Petro.
Metež peva o rezervatu zvanom Srbija, gde decenijama caruje njeno visočanstvo tranzicija, a prosečni stanovnici su sociopate, o pošastima partokratije, žrtvama ideologije, crnoj hronici na naslovnoj strani, kriminalcima kao sivoj eminenciji društva, materijalnoj i duhovnoj bedi kao jedinoj konstanti… To je svet u čijim bolnicama hara epidemija šuge, porodice se bacaju sa mostova, a susedi prodaju komšijsku decu… Ličnost čoveka degradirana je u radnu životinju čija egzistencija sve više zavisi od socijalnog programa. Pod takvim okolnostima stvarnost postaje fatamorgana u kojoj se busevi igraju kamasutre, tapete porađaju Snupija, a ljudi ručaju svilene bube…
Ipak, najveća zasluga Meteža leži u tome što je prvi kod nas opevao migrantsku krizu u pesmi Ponedeljak (Damask je tu iza ugla…) kao banalnoj svakodnevici i što je digao glas protiv zataškane Afere indeks u kojoj su jedini krivci studenti koji nemaju para da plate polaganje ispita na Pravnom fakultetu…
Iza Meteža ne stoji niko sem njihove muzike. Potpisnik ovih redova је prvi put za ovaj sastav čuo nakon čitanja jedne muzičke recenzije, pa se i sam osmelio nakon slušanja albuma da svoje utiske podeli sa vama. Ako su vam dojadili klišetizirani bendovi sa ispraznim tekstovima i otrcanom muzikom, a želite da čujete nešto novo i autentično, ovi Kragujevčani su prava stvar za vas. Osim svojih neobičnih tekstova, oni su za ovaj album, po motivima pesme Igrač poznatog pesnika, Branislava Prelevića, snimili istoimenu numeru, koja najbolje oslikava kako i o čemu Metež peva (neuobičajeno i umetnički sa puno aluzija i metafora): igrač visi na nevidljivom koncu / iz glave kuljaju tela pejzaži / klati mu se jedna noga / pozajmljena u Narodnoj banci / kakav odvratan prizor / gunđaju buntovni đaci / gde je noga a gde oko / gde su mu prsti na šaci / kiša koja ga tuče spira / velike naslage boja / da li je ovo poraz ili pobeda / da li je ovo uobrazilja moja / igrač u vazduhu / igraš na koncu…
Zato, pružite šansu ovom bendu koji je, iako poručuje da se ništa ne okreće, svojim albumom prvencem pokrenuo domaći andergraund i, nadam se, kao u svojoj pesmi, za sve nas najavio Novi krug.
