Extra mladi bend iz Ujedinjenih država. Počeli su da sviraju januara 2004. godine i ubrzo nakon osnivanja uradiše svoj prvenac pod nazivom Tomorrow Will Be Just Fine… sa 10 numera uklopljenih u 35 minuta. U info materijalu predstavljaju se kao bend koji pokušava da pobegne od stereotipnog pop-punk žanra. I zato je njihova muzika upila uticaje od The Beatles-a pa sve do današnjih dana, koje ja, usput da pomenem, nisam ni primetio. Ma koliko ovo nekima bilo bekstvo od žestokog i grubog punk/hc meni ovo zvuči uspavljujuće i poprilično dosadnjikasto (možda zato što sam upravo pojeo šerpu punjenih paprika i zamalo dostigao nirvanu). Produkcija, a naročito vokal zvuče mlako i slabašno kao u dvanaestogodišnjeg dječačića koji još nije mutirao (glas). Svirka je toliko stidljiva i bojažljiva kao da su instrumente poprilično skupo iznajmili i strašno se boje da ih ne oštete. Jedina, koliko – toliko, originalna stvar je upotreba violine na svakoj pesmi. Valjda, želeći da ubace malo setnog, irskog folk prizvuka. Midnight Violation su se i tu posrali sebi na glavu. Premda violina predstavlja jedinu svetlu tačku, ona zvuči kao da se neko razgibava za svoje prve časove violine. Na CD-u se pojavljuje, tu i tamo, poneka fino izbalansirana, komercijalna ska poskočica, tako da odaju utisak mladog i perspektivnog TV friendly benda sa MTV-ja ili sa VIVE. Strašno bih voleo da sam se prevario i da me MV u narednim izdanjima demantuju. Za sada izbegavajte ih do daljnjeg.
