Naširoko poznati australijski hardcore bend Miles Away, posle prva dva veoma uspešna albuma, izdaza za bostonsku etiketu Bridge Nine Records, vraćaju se sa dugo očekivanim novim albumom, pod nazivom Endless Roads. Zvuk benda je pod uticajem youth crew revival bendova devedesetih poput Ten Yard Fight i In My Eyes, kao i melodičnog punk rocka tipa Rise Against. Ipak, uspeli su tokom godina da stvore zvuk koji samo njih karakteriše. Za razliku od većine modernih bendova, koji recikliraju staru muziku ili mešaju gomilu toga u kakofoniju žanrova, Miles Away imaju veoma zrele tekstove, posvećeni su onome što vole i izbegavaju hardcore klišeje. Album je snimljen u Njujorku u studiju Wild Artic sa producentom Dinom Baltutonisom, koji stoji iza takvih veličina kao što su Sick Of It All, No Warning, Modern Life is War i American Nightmare. Suvišno je reći da je produkcija tip-top. Novi album predstavlja zanimljivu mešavinu prva dva albuma. Himnični refreni, sa puno bek vokala su bili trejdmark prvog albuma Consequences iz 2005. godine. Sa druge strane, proslavljeni drugi album Rewind Repeat je imao savršene brze melodije, koje su se ovde jako dobro uklopile. Prepoznatljivi vokal pevača Nika Horsela zvuči bolje nego ikad. Iz njega prosto kipti bez i nezadovoljstvo. Čovek je na ovom albumu da može da peva i čiste hamornijske deonice, što je najočiglednije u Anywhere i The Constant. Meni se strašno sviđa što je bend čist hardcore u pravom smislu te reči, a i ako naginje na neku drugu stranu, to je pank. Čak mi i mosh delovi zvuče gotovo pankerski. Miles Away su još jednom pogodili u metu. Napravili su čvrst, veoma dobar album, koji se lako sluša, lako pamti. Nije preterani napredak u odnosu na prethodna izdanja, ali je logičan nastavak i svakako ponajbolji album do sada. Bend je ovim album dokazao da se energična, emotivna i melodična muzika može i dalje svirati u hardcore žanru, a da ne zvuči isprano i prazno. Svaka čast!
Resist / Anchors Aweigh
www.resistrecords.com
www.anchorsaweighrecords.com
www.myspace.com/milesawayhc
