Bila je tamna i sumorna noć. Kao da je neko nepoznato biće imalo kontrolu, materija uništenja razvila se preko neba kao odgovor smrtonosnoj zajednici koja je uskoro trebala da se stvori. Boginja Osvete je pustila vatrenu munju i zaglušujući grom, ali je prekinula svoje napredovanje kada je otkrila svoj cilj, razlog svog stvaranja: jedan mali gradić u New Jerseyu zove se Lodi. To je bilo one noći u leto 1977. kada je izabrana trojka (pevač Glenn Danzig, basista Jerry Only i bubnjar Manny) uzela ime poslednjeg filma Merilin Monro. I sa tim prvim snimkom 7″ singla Cough/Cool izdatim za sopstveni lejbl Blank Records, Misfitsi su rođeni. Nakon nešto više od dve decenije Misfitsi se vraćaju sa drugim povratničkim albumom i sa novim pevačem. Njihov novi album Famous Monsters nastavlja tamo gde je stao predhodni American Psycho iz 1997. godine i potvrđuje da su oni jedni od najagresivnijih bendova na sceni i koji jasno govori o njihovom snažnom uticaju na današnje punk bendove. Da bi potpuno razumeli značenje ovog albuma, bilo kako, važno je pratiti težak put kojim su Misfitsi morali ići da bi došli do toga.
Nedugo posle osnivanja benda, priključio im se gitarista France Coma, Menija je zamenio Mr. Jim i Misfitsi su počeli da prikupljaju materijal u nadi da će snimiti ploču. U sporu sa predhodnim Blank Recordsom bendu je ponuđeno besplatno snimanje u studiju pod uslovom da promene ime. Misfitsi su se složili sa cenom, preimenovali lejbl u Plan 9 i snimili svoj prvi LP Static Age 1978. Coma i Mr. Jim napuštaju bend ubrzo posle snimanja ploče; Koma je zamenjen Bobiem Stilom (Bobbie Steele), a Mr. Jim Džoejom Imagom (Joey Image). Početkom 1980, Stil je i sam bio zamenjen Dojlom (Doyle, mlađi brat Džerija Onlija). Bend se zasnivao na Glenu Denzigu, Džeriju i Dojlu. Misfits nikada nije imao sreću da ima stalnog bubnjara; možda su najbolje zapamćeni kod fanova Artur Goody i Robo (bivši bubnjar Black Flag-a).
U međuvremenu Static Age je bio odbijen od svake veće diskografske kuće, tako da je bend sahranio dragulj, ali ne i svoj duh. Od rane 1978. do 1983. Misfitsi su izdali brdo singlova, ipija, živi album i još dve ploče: Walk Among Us (1982) i Earth A.D/Wolf’s Blood (1983).
Muzika Misfitsa je bila primitivni punk rock. Ono što je odvojilo bend od klasičnog punk/hc pravca je ipak njihova inspirativna vezanost ta horor filmove. Stvorili su čitav svet iz svoje strasti za tim žanrom. Od filmova b-produkcije, do pojavljivanja benda sa svojim blistavim crnim đavoljim katancima, do Crimsom Ghost-a (lobanja koja je postala zvaničan logo benda) koji je bio slikan na kožnim jaknama, čizmama i ostaloj opremi, Misfitsi su odbacili đavolju auru misterije omađijani jezivim šarmom.
Ali onda, posle koncerta na Noć Veštica 1983, Misfitsi su se raspali. Pa ipak, mada je muzička industrija naveliko ignorisala ovaj bend, iako su ih kritičari, koji su prezirali njihovu obmanu, odbacivali, fanovi su govorili svoje: popularnost Misfitsa posle raspada je nenormalno rasla sa snagom koja je bila izvan svake logike. Originalna Plan 9 izdanja počela su da se prodaju za izuzetno velike sume (neke su se prodavale i za 700 dolara). Dve kompilacije Legacy Of Brutality (1986) i Misfits (1987), nezvanični best off, hranili su Misfits groznicu. Na pitanje otkud tolika glad za svim stvarima kojima se Misfitsi bave, lider grupe Jerry Only odgovara: Ako pogledate šta se dešavalo sa muzikom 80-tih, mnogo toga nije imalo smisla. Mislim da smo popunili prazninu. Bili smo istrajni u onome što smo radili, a radili smo dobro. Nikada nismo pokušavali da se nešto namećemo ljudima – samo smo se trudili da ih žestoko razdrmamo. Ono što je održalo plamen koji su Misfitsi zapalili, bio je njihov talenat za marketing, njihove majice, razna oprema (otkrivena je Džerijeva figurica) posteri koji su veoma cenjeni među fanovima.
Kako se Misfits manija nastavila i u 90-tim, zapažene obrade njihovih pesama počele su da iskrsavaju: Metallica je obradila Last Caress i Die Die My Darling, čak su i neki pozerski bendovi poput Guns ‘N’ Roses imali obrade od Misfitsa, što je dokaz da su imali mnoštvo fanova. U februaru 1997. je izašla kompilacija Violent World: A tribute to Misfits za Caroline Records, izdanje na kome su bendovi poput NOFX, Therapy, Pennywise, Prong, Sick Of It All, napravili obrade Misfitsovih pesama. Rastuća legija Misfitsovih fanova mogla je jedino da se pita u šta se taj bend pretvorio?
Glen Danzig se prešao u drugu grupu, Samhain i kasnije se proslavio sa svojim bendom Danzig. Ovaj odlazak uvukao je Džerija i Dojla u parnični sukob sa Danzigom oko ranijih autorskih honorara i prava na ime Misfits. Džeri komentariše svoju odlučnost da povrati ime Misfits: Nisam znao koliko dugo će to da potraje, dok ne budem mogao da vratim Misfits na pravi kolosek. Ali, pokušavao sam i nisam hteo da prekinem, dok god ne vratimo svoje ime i ne vratimo se u igru, zato što sam znao da imamo nešto dobro i morali smo to da povratimo.
1987. parnica je još uvek bila nerešena, Džeri i Dojl osnivaju Kryst The Conqueror. Jedan album je bio snimljen, ali je odbačen nakon što je parnica okončana u korist Džerija i Dojla; borba da zadrže svoje ime vukla se skoro devet godina. Misfitsi, još jednom, basista i gitarista, kreću u potragu za pevačem. Zamolili su bubnjara Dr. Chuda (bivši bubnjar Dan Kidney, Sacred Trash i Saradonic) da se pridruži bendu dve godine pre nego što je spor bio završen. Uveren da će Misfitsi konačno povratiti svoje ime, Dr. Chud je prihvatio poziv. Nakon nekih 200 audicija, Michale Grave (ex-Valmont) je bio nagrađen mestom pevača u oktobru 1995; bend je bio naročito impresioniran njegovom energijom. 1996, na njihovoj prvoj svetskoj turneji posle više od 13 godina, Misfitsi su pokazali obnovljenu snagu sa koncertima, čak spontanijim i zapaljivijim od onih kod ranijih Misfitsa. Naoružani basom i gitarom prevazišli su sami sebe, Džeri i Dojl su bili divlji vukovi, rasturali su! Pošto je već dokazao svoje vokalne sposobnosti Michale je pokazao i dinamično držanje na bini (i pentranje po svemu i svačemu). Dr. Chud se dokazao kao majstor na bubnjevima, kako ga Džeri zove. I nove pesme, kao što su Mars Attack, Blacklight, The Hunger (sve se pojavljuju na American Psycho) oduševile su verne obožavaoce.
1996. godine su se pojavila dva ogromna izdanja benda za Caroline Records: Compilation II i jedan paket u vidu kovčega koji je sadržao celokupni opus benda (mada bez ploče Walk Among Us), uključujući njihov predhodno neizdati prvi album Static Age.
Nekolicina koja je ugrabila ove kolekcije, bilo kako, znala je da će Misfitsi ubrzo snimiti novi materijal. Menadžer Geffen Recordsa Michael Alago je pratio Džerijeve i Dojlove aktivnosti još od Kryst The Conqueror dana. U julu ’96 on je video koncert povampirenih Misfitsa. Uveren ovim koncertom i bendovim novim materijalom da su Misfitsi življi nego ikad, potpisao ih je za Geffen.
Džeri govori o njihovoj odluci da se svrstaju sa vodećima nakon godina nezavisne produkcije: Znao sam šta smo mogli da uradimo – to smo sasvim i postigli. Satirao sam se od sumraka do svitanja, svaki dan svog života, da bi pokrenuo ovaj bend. Ako treba da se udružim sa kompanijom kao što je Geffen, da bi bio siguran da će se naši albumi slušati, tako će i biti. Oni su nas pustili da radimo sve što smo želeli; kontrolisali smo svaki naš korak na putu. Sada mogu da kažem: ako vam se ne sviđa pesma ili izgled tog remek-dela ili ako mislite da smo samo gomila budala, dođite da razgovaramo; ako ne možete nabaviti naše izdanje u lokalnoj prodavnici kaseta, možete kontaktirati Geffen.
U decembru 1996. Misfitsi snimaju demo trake za American Psycho u Woodstocku, Dreamland Recording studiju u New Yorku za dve i po nedelje; Džeri i Dr. Čad su snimili ritam deonice za dva dana (17 isečaka sa albuma, b-strana i bonus snimci). Producent albuma bio je Daniel Rey, poznat po svojoj obimnoj saradnji sa Ramonsima, a Andy Wallace (Nirvana, Slayer) je radio miksovanje.
Imali smo da biramo između 35 pesama, priča Džeri. Napravili smo uži izbor i onda zaista analizirali ono što smo uradili; sabili smo sve koliko smo mogli (najduža pesma na albumu traje 3 minuta, devet stvari je ispod 2 minuta). Još uvek imamo one klasične Misfits prateće vokale, akorde i ritam sličan onom iz pedesetih, kao i naravno klasičan pank stil sa četiri melodična akorda koji se kasnije pretvori u pravo prangijanje. Ali zvuk naših instrumenata je mnogo bolji od onog na našim pređašnjim albumima. Zaista smo se namučili. Ne pokušavamo da se razmećemo, ali nema mnogo muzičara koji bi mogli da odsviraju ovaj album od početka do kraja, a da im ne otpadnu ruke. To je dobro; ponosan sam na to.
Tematski American Psycho je povratak starim poštovanim interesovanjima benda: vampiri, čudovišta, invazije vanzemaljaca, Frankenštajn, sve to smo obuhvatili, uverava Džeri. U vezi toga što su odbili da se late težih izdanja on objašnjava: Ljudi koji kupuju naš album i dolaze da nas gledaju – od onog koji je skroz nazad na balkonu, do onog koji hedbenguje u prvom redu – svi su oni došli da se dobro provedu. I sigurni smo da se dobro provode. Možete negde drugde slušati o društvenim i političkim problemima. Kada dođete na naš koncert, imate gomilu ljudi koji izlaze tamo i daju 110% od sebe (znaju da cepaju i po 55 pesama za veče). Takvi smo uvek bili. Na koncertu, svi su samo deo mase; ne postoje Oni i Mi, svi smo jedno. Ovo se slaže sa onim što Džeri kaže da je ključ novih Misfitsa: zajednički napor. Videvši na početku sva zla egoizma u postavci benda, on je srećan da kaže da su svi iz benda učestvovali u stvaranju American Psycho, kako u nazivima pesama, tako i u izvođenju. Kada smo se odlučili da izađemo i sviramo ponovo kao Misfits“, kaže Džeri, nisam hteo da samo sviramo stare stvari. Ne radi se o tome da se vratim, pokupim ček i odsviram par starih melodija samo radi sviranja starih melodija. Radi se o celom novom bendu. Opstali smo 20 godina, razmišlja Džeri, možda se vreme konačno uhodalo sa nama. Ali 40 godina od sada, ljudi će još uvek puštati naše albume zato što mi nemamo nameru da potonemo. Naš cilj je da napredujemo ka svom cilju onakvi kakvi smo. Želim da naš potencijal bude čak veći nego što je baš sada. Kad smo počeli da sviramo, očekivao sam da ću videti mnogo veći broj starijih ljudi na našim koncertima, ali nije bilo tako, imali smo mlađu publiku. To pokazuje da možemo ostati dosledni sebi, a opet rasti i napredovati kao bend.
U maju 1998. grupa je iznenada dobila novog pevača. Mike Hideous je privremeno zamenio Michel Graves, zato što je ovaj odbio da nastupa na već ugovorenoj turneji po Južnoj Americi. Mike je uskočio u bend i odradio je čak i evropsku turneju. Napustio je bend u avgustu 1998. kada se Michael Graves vratio u bend.
Famous Monsters nastavlja tamo gde je stao American Psycho. Producent je bio opet Daniel Rey, a miks ke radop Ed Stasium koji je dugo radio sa Ramonsima. Japansko izdanje ovog albuma ima bonus pesmu Devil Doll, dok evropsko ima tri. Iako su svi pomislili da su Misfitsi promenili pevača, ja sam surfovanjem sve njih razuverio: Michael Graves peva bolje nego ikad!
Toliko o tome. Ugasite svetla, neka sveće gore pored zlih, iskeženih bundeva i neka kosturi igraju, jer jedno je sigurno: Misfitsi su se vratili – i svaki dan je još jedna Noć Veštica…
* Kolumna originalno objavljena u Get on the Stage #3, marta 2000.
