Beogradski hardcore punk bend Unison je pre dve godine prestao sa radom. Postojali su skoro dvadeset godina i njihovu karijeru su činili usponi i padovi, česte promene postave, ali ono što može sa ove distance da se kaže jeste da su bili bend koji je obeležio drugu polovinu devedesetih na beogradskoj hardcore sceni, naročito sa prvim ultra sXe singlom. Bilo kako bilo, bend se posle silnih godina bitisanja raspao, nekako neprimetno, pa je bilo zanimljivo da li će neko od njih da napravi nešto novo. Nije dugo trajao prazan hod, pa je stariji od braće Kuzmanović, Nebojša počeo novu priču sa bendom Mnjenje. Posle nekoliko promena postava, bend se ustalio sa Nebojšom na gitari, Dušanom iz noise benda Belgrade noise na bubnjevima, Stoletom iz Unison na vokalu i na kraju Markom (Let’s Grow, 36 Daggers, Path of Decay i Temple of the Smoke) na basu. Opasan pedigre nema šta, i ekipa koja je svima dobro poznata.
Ovog proleća su bili u studiju i snimili debi album koji će verovatno izazvati polemike, ali i naići na nezainteresovanje, jer ovo ipak nije za svakog, ni za svako vreme i raspoloženje. Kako bih opisao Mnjenje? Prvenstveno je ovo hardcore pank, ali to uzmite sa rezervom, jer ovo je vrlo istripovana muzika, pomešana sa najviše noise rockom, džezom, dub-om i čestim ponavljanjima svojstvenim za krautrok. Uparite NoMeansNo i Unison, ubacite u blender, pomešajte sa eksperimentalnim noise bendovima i dobićete otprilike šta sviraju. U principu, bolje da preslušate prvo, pa da onda mene čitate.
Prvi utisak jeste da mi smeta što je vokal utišan, a onda sam posle provalio da je sasvim na mestu i da treba da bude tiši. Zašto? Zato što bas toliko dominira, da bi sve ostalo što bi ga nadjačalo kvarilo utisak. Stole peva praktično isto kao i u Unisonu i taj njegov promukao vokal je ovde dobro legao, jer predstavlja protivtežu ponavljajućim refrenima koji se polako vuku kroz epski duge pesme. Vi koji ste slušali Unison bićete mnogo iznenađeni kad čujete Daj bog, koja ide preko devet minuta, ili u Zamisli tišina nezamisliva koja je potpuno psihodelična u svojih sedam i kusur minuta.
Kad sve preslušate, vi ćete i dalje imati osećaj da slušate Unison, samo na neki drugi način. Setite se nekih hardcore bendova iz devedesetih koji su eksperimentisali u srednjem tempu, pogotovo pojedinih sa vašingtonske Dischord etikete. Fugazi je tu i tamo prisutan, NoMeansNo se pomalja iz svih uglova, pa čak i Minuteman. Zvuk je totalno nabijen, spor, ponavljajući, ali sa teškim tonovima. Bas je osnova svirke i svi ostali su tu da mu daju podršku. Solo gitaru zaboravite, melodije takođe, ovo je potpuno ogoljeno.
Između dve pesme sa dugačkim trajanjem imamo i dve koje su uslovno malo brže. Prva od njih Sve je pod kontrolom, ima malo kompleksniju strukturu i neke promene ritma, ali teško je ovde govoriti o nekom klasičnom aranžmanu. Refreni upadljivo nisu prisutni, pa je zbog toga sloboda u izboru refrena potpuna. Mlevenje u prah je najdžezastija od svih i ovde je bubanj uspeo da se izbori sa basom, a gitare su tu praktično tek reda radi. Psihodelično ponavljanje ritma je nešto na šta ćete se navići ili će vas odbiti od albuma.
To je upravo glavni problem koji možete, a i ne morate, da imate sa ovim bendom. Kratka i vrlo ogoljena muzička forma na prvo slušanje može da bude monotona, pogotovo što se neki rifovi ponavljaju po nekoliko minuta. Teško se može govoriti i o klasičnom pevanju. Stole vrišti slično kao i u Unisonu, s tim što je ovde više u formi recitacije, iščitavanja stihova koji nisu rimovani. Njegov bes je potpuno sastrugan, ali u tekstovima i krajnje metaforičan. U Mlevenje u prah govori: … Ja imam kosti, kosu, rebra i kožu preko kostiju, imam kuću, u kući hodnike, i između hodnika sobe, i u sobi prozor, i prostor, i vrata… imam ključaonicu, imam ključ, imam bravu, imam grede, kamene blokove, malter i cigle, i slojeve farbe i kreča, i… imam grede, i kosu, i kožu koja je u raznim fasadama, i prozore, i sve je u kamenu. U grču. Pod pritiskom. Sve je naleglo na tlo.
Mnjenje predstavlja jedinstvenu pojavu na domaćoj sceni. Momci su svoj album postavili na bandcamp, želeći sa širim auditorijumom da podele svoje novo muzičko putovanje. Za početak su nas prilično zainteresovali, barem mene jesu, ali ostaje pitanje da li ovakva muzika može da zadovolji ukuse svih onih koji su ih pratili u prethodnim bendovima.
https://www.facebook.com/pages/Mnjenje/127396650745225
https://soundcloud.com/mnjenje
