U prethodnoj deceniji koliko Murder By Death postoje uspeli su da naprave takvu reputaciju da bez problema nastupaju i sa kantri/indie bendovima, sa pankerima, sa pijanim bajkerima, a pritom zadržavajući svoju umetničku slobodu i senzibilitet. Svakako su najpoznatiji po mračnim i morbidnim motivima u tekstovima. Ipak, to bi bilo previše pojednostavljen način na koji bi oni bili predstavljeni. Oni su prvenstveno bend za koji morate biti u raspoloženju, koje je obično neke letnje noći, na svojoj terasi sa flašom omiljenog alkohola i uključenim zvučnicima iz kojih izlaze turobni zvuci američkog srednjeg zapada i albuma Bitter Drink, Bitter Moon.
Motive za tekstove najčešće pronalaze u južnjačkim gotik romanima iz devetnaestog veka kao i iz Biblije, tačnije Knjige Otkrovenja. Murder By Death je bend koji priča priče. Njihove priče se oslanjaju na romane Flanerija O’ Konora i ponajviše Vilijama Folknera. Flaše alkoholnog pića, jeftini sanduci u kojima su sahranjeni beskućnici ili jadnici koje su svi napustili, zaboravljena mračna jezera, izlivene reke, ljudi koje opsedaju demoni, bludnici su neke od tema koje opsedaju pevača i tekstopisca Adama Turlu. Osim što je impresivan tekstopisac, Turla je još bolji kao pevač. Čim čujete njegov nezaboravan vokal upoređivanje sa legendama poput Nik Kejva i Džoni Keša je neminovno.
Ekipa muzičara u bendu je zapanjujuće dobra. Od čelistkinje Sare Bulije, do multi-instrumentaliste Skota Breketa (koji je nekad svirao u Okkervil Rivers i Shearwateru) zaduženog za harmoniku, bendžo, trubu, svi su vrhunski muzičari. Teško je pronaći bend koji ima takav sluh za muzičku istoriju, ubacujući bluz, pank, kantri folk, pa čak i dašak džeza u svoj repertoar.
Bend je još na prethodnom albumu odustao od konceptualnih pesama koje su bile dominantne na prvim izdanjima. Iako je mnogima žao što je bend krenuo u tom smeru, ipak je, po meni, situacija bolja, jer su sad pesme jače individualno. Album počinje sa My Hill, možda i najjezivijom na čitavom izdanju, koja zvukom mandoline jako podseća na narodne pesme iz američkog građanskog rata. Fascinantan Turlin gotovo šaputajuć vokal oplakuje moderan svet u kom dominiraju šoping centri, gomile đubreta i bogataša bez trunke moralnih vrednosti. Lep ton klavira polako isplivava na površinu, akustična gitara daje ritam, a čelo i violina svojim zvucima prave atmosferu rečnih tokova. Hush now, creature / Dry your eyes / I know a place / Where a body can hide. Koliko god zvučalo paradoksalno, ovo je način na koji Murder By Death pravi romantičnu atmosferu, u kojoj je morbidnost i zlokobnost glavni sastojak.
Pank uticaja nema previše, ali su zato na pravim mestima. Najočigledniji je u tri najdinamičnije pesme Straight at the Sun, Hard World i Ramblin. Ovde su bubnjevi i bas naglašeni, ali sa mutnijim i dubljim zvukom, pa sve dobija na težini. Naročito je mumlajuć bas, koji podseća na ranjenu besnu zver uhvaćenu u boljikavu žicu.
Bend nije operisan od crnog humora, što je bilo i za očekivati. U I Came Around se govori o pijančenju na sahrani jednog beskućnika, koja se na kraju pretvori u totalni razvrat. I never thought much about the man / He was always just drifting along / But a couple hours in / We were drunk as sin / I was wrong, I was wrong about him/ I came around. Zamišljam pevača kako nazdravlja nad otvorenim kovčegom, pre nego što žurka ode u materinu. Mračni humor Muder By Death u svom najogoljenijem obliku.
Ramblin je pankerska i govori o povratku demona koji je nekad žario i palio malenim gradićem uz kanadsku granicu: I was there in the Dark Age / In Europe, a pharaoh of the plague. Pred kraj pesme Turla gotovo urla u nastupu besa. Nakon toga je usledio kratak instumental, posle koga su išle dve zadnje pesme, u nekom sporijem i uspavljujućem ritmu, idealne za fajront i upozorenje da je dosta sa cuganjem i da je vreme da se ide u krpe. Oh, it’s the loneliest of times, Turla se samosažaljeva, a čelo i truba zvuče poput naratora koji plače nad svojom sudbinom.
Kad sam već ovoliko ishvalio, da uputim i koju kritiku. Nema puno mana, ali možda glavna je što pesme nisu odmah dobre na prvu loptu kao što je ranije bio slučaj. Možda sam se razmazio, ili sam imao prevelika očekivanja, ali tek posle nedelju dana slušanja sam počeo da se probijam kroz sivilo močvara i živog blata, polako primećujući boje u turobnoj atmosferi. Iako je album fantastično koncipiram i odsviran, teško je očekivati da ostvari uspeh prethodnika. Bend je ostao veoma uspešan na svojoj teritoriji i jedino pitanje ostaje da li je to pogrešno ili prirodna posledica velikog umeća umetnika? Što se mene lično tiče ovo nije za svakog, ali mogu da ga preporučim svakom. Probajte, preslušajte, možda u vama izazove i neka sasvim neočekivana osećanja.
Bloodshot Records
www.bloodshotrecords.com
www.murderbydeath.com
