Ne da se, ali će se dati #1

107

Ne da se, ali će se dati #1, 40 strana, A5, srpski, kopiran.
U jebote! Prvenac novog staropazovačkog fanzina sigurno nikog neće ostaviti ravnodušnim. Pomalo mi je teško da budem objektivan u pisanju, ali ću se truditi koliko god mogu. Od intervjua tu su: Marko Korać i Heroes&Zeroes, Concrete Worms, Beer City Records, Kick Joneses, Vrisak Generacije, SMF. Naravno, nezaobilazne su recenzije izdanja kojih ima i-ha-ha, 4 giga, i brdo recenzija fanzina. Najjači deo fanzina su totalne nebuloze tipa Hare Krišna i podjebavanje istog, potom pesmica o mladom veganu, koja takođe predstavlja sprdačinu sa svim tim pozerima koji su dva meseca vegani, a posle idu u lov na prepelice, jarebice i fazane. Tu je i naravno hit broja, tekst o Mekdonaldsu sa slikom Gandija (!!!), ali to mi je teško da vam objasnim, to se mora svojim očima videti. Ja sam se držao za stomak koliko sam se smejao zbog toga. Još jedna kolumna je prisutna u prvom broju i njen naziv je Dosije X u epizodi: Zbunjeno stado iliti straight edge, koja je fenomenalna, ali takođe je potpuno nemoguće da vam ja sad objašnjavam o čemu se tu radi. Zine je ciganski, da ciganskiji ne može biti, a i ja sam cigan koliko sam se isciganio u ovoj ciganskoj recenziji. A, da, cena fanzina je veoma popularna: 80 dinara, 3 marke ili 7 dolara, pa ko voli da se ciganiše, oma da nabavlja o sjajno super zinče.

“Ne da se…”, P.Fax 180, 22300 Stara Pazova

* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #3, marta 2000.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime