Ne da se, ali će se dati #2, decembar 2000, 40 strana, A5, srpski, kopiran.
Pošto se i Boki uozbiljio u svom novom broju, tako ću i ja biti ozbiljan u ovoj recenziji. Prošlo je deset meseci od izlaska prvenca koji je bio jedan od najboljih prvih brojeva koji sam video u životu, dok je ovaj drugi sasvim logičan nastavak prethodnika, mada, iskren da budem, očekivao sam malo više materijala, s obzirom na pauzu između dva broja. Ne znam da li ćete se složiti sa mnom, ali najteže je uraditi drugi broj. Mnogi govore kako je prvi najteži, ali to nije tačno. U prvom broju imaš pravo na greške, dok te na drugom svi saleću i spotiču na svakom koraku. Boki je imao sreću da se ne spotakne, jer je ovaj broj zaista dobar. Da ne kažem odličan, zar ne? Naslovna bode oči, jer dva crnačka geja nisu moj fazon, ali Branja (inače poznatiji kao bubnjar u Better Than You i Issues Of Life) je želeo da nastavi tradiciju iz prvog broja. Dizajn je potpuno jednostavan, kompjuterski, a tekst je prelomljen u dva stupca. Sve je jasno, pregledno, čitljivo, a kopija je solidna, mada je mogla da bude i bolja, ali naše fotokopirnice su sigurno najgore u Evropi. Glavna promena u odnosu na prvi broj je da Boki sada sam radi fanzin, jer su Miljenko i Roman digli ruke od pisanja. U neku ruku više volim takve fanzine, jer kad je više ljudi sve se svodi na zajebanciju. Osnovna zamerka prvom broju je bila da su jedni drugima ubacivali primedbe, uglavnom one koje su samo oni razumeli, pa su se čitaoci van našeg lepog grada smarali, da ne kažem dosađivali, zar ne? Ovde toga nema. Boki je poslu prišao prilično ozbiljno i recenzije su sada i informativne i subjektivne. Meni je zanimljivo da čitam recenzije stvari koje sam i ja recenzirao kod mene u zinu, pa da vidim razliku u mišljenjima. I to je ono glavno što fali našoj fanzinaškoj sceni. Intervjui su bolji nego u prvom broju, uglavnom zato što su rađeni uživo. Najbolji je sigurno sa Osmim Putnikom drugi deo, koji se smestio na šest strana, potom Čikine bombone, zatim putem pisma urađen dobar vju sa Henkom iz Kangaroo Records, kao i Johanom iz Reflections fanzina. Svoje mesto u fanzinu je našla i jedna od najpoznatijih old school hardcore glumica Seka, koja je sve oduševila svojom glumom u filmu Blondes Have More Fun, a ko ga nije gledao, nema pojma šta je dobar pornić. Kažem, recenzija ima zaista mnogo, ima i par stranjskih reklama, tako da Boki može spokojno da čeka da mu stižu paketi s diskovi… Imate adresu, fanzin košta… nemam pojma koliko, ne verujem da je više od 40 dinara, a ako jeste onda vam ja nisam kriv. Imate adresu dole i telefon pa se dogovorite sa čovekom.
Aleksandra Đekić – Boki, Svetog Save 38, 22306 Belegiš, 022/361-175
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
