Ako ste fanatičan ljubitelj pop-panka, verovatno su prvi bendovi koje ćete slušati Blink-182 i New Found Glory. Meni su bili skroz gotivni kada su izdavali za Drive-Thru, a prva dva albuma su bili najava prave poplave sličnih bendova koji su se pojavili negde oko prve godine milenijuma. Kasnije su upali u žabokrečinu sopstvene pretencioznosti ili sam ja prosto prestao da se interesujem za muziku koja je u startu osuđena na uniformonost, prvenstveno zbog vokala koji je bio skoro isti kod svakog benda. Za to su krivi i sami bendovi koji se nisu trudili da probude različitost, već iz čiste ljenjosti su nastavljali u istom smeru, sa istom produkcijom, istim anaržmanima. Rezultat je da je scena polako postajala sprdnja, naročito kada je većina glavnih bendova otišla na mejdžor etikete (najdrastičniji primer Fall Out Boy).
New Found Glory su i pokušavali da ostanu koliko toliko na indie kućama, a njihov povratak na Epitaph sa dva prethodna izdanja nije uopšte bio loš. Međutim, bilo je očigledno, čak i povremenim konzumentima, da kod njih, u samom bendu nešto ne štima. Ako i ne pratiš bend, a vidiš naslove po raznim portalima, u kojima se govori o mnogo toga, a najmanje o njihovoj muzici, znaj da su stvari još gore nego što se čine.
Bend je prošle godine i definitivno dotakao dno. Glavni čovek u bendu, osnivač, gitarista i tekstopisac Stiv Klajn je oteran iz benda. To je izazvalo tektonske poremećaje u bendu, ali i van njega, a razlozi tako drastične odluke su uskoro počeli da se pomaljaju na površinu. Čovek je optužen za posedovanje dečije pornografije, a to nigde u svetu, a pogotovo u Americi, ne može da prođe tek tako. Od čoveka su se, i pre suđenja, ogradili svi i anatemisali ga. Bend je posebno bio surov, a pojedine izjave članova benda su govorile u prilog da su potpuno sigurni u njegovu krivicu. Godinu dana nakon toga, suđenje nije ni počelo, dokaza nema, a meni sve nekako liči da je neko hteo da ga skloni, a gde ćeš lakši način nego da ga optužiš za pedofiliju?
Ostatak benda je, začuđujuće, ili možda i ne, prodisao! Bez druge gitare, kao četvorka, kao da su krenuli sa novim pesmama, bez stega i kočnica. Naziv albuma je potpuno prihvatljiv i zaista se čini da se bend ponovo rodio i pronašao put ka onome što su radili na prvim albumima. Nisu ovo jedine tektonske promene u bendu, jer su se svi suočili sa ozbiljnim životnim problemima, a razvodi većine članova benda se itekako osete u tekstovima koji su, neuobičajeno za New Found Glory, prepuni gorčine i poraza. Životnog poraza.
Album je, za njihove standarde, malo žešči, gitare su malčice agresivnije, bas je konačno živ i zdrav i čuje se u svakom momentu, mada je sporijim delovima, kada se gitara utiša, gurnut potpuno u prvi plan. Ono što je uvek bio moj problem sa ovim bendom, je i tu dalje: vokal. Ja prosto ne volim ovako njanjavo pevanje, koje je preslikano sa hiljadu drugih sličnih bendova. Ista boja, isti način slaganja slogova, sa blagim ehom, ali i preterano pojačanim u odnosu na ostatak benda. Ali, to je već lajtmotiv i glavna stvar kod pop-pank bendova, pa ili prihvatiš ili ne.
Ono što je sigurno pozitivno je što su ubacili mnogo više pank elemenata nego na par prethodnih izdanja. Gubitak glavnog gitariste i osnivača benda nije previše poremetio bend, pa imamo par zanimljivih momenata, a i čini mi se da celokupni zvuk ne trpi preterano. Par puta su uspeli da uzbrzaju i razbiju hipnotišuće pop elemente.
Tekstualno mi do sada nikad nisu bili zanimljivi, naročito što su dominirali banalni ljubavni tekstovi. Sad kad je Klajn napustio bend, bend je inspiraciju morao da traži izvan te sigurne zove, pa je ton albuma malo mračniji i ozbiljniji. Naravno, sve je to u njihovom fazonu, pa ako tražite neka literarna remek-dela o kojima ćete da razmišljate sledećih par dana, slobodno zaboravite.
Glavni nedostatak albuma je nekoherenost, odnosno ima dosta elemenata koji bi trebali da se pročiste, izbace i skrate. Recimo, najbolja pesma Ready And Willing ima jako loš uvod, potpuno dosadan i predvidljiv, ali je dalje pesma skroz dobra. Zarazna melodija, sa čak i vrlo dobrim pevanjem, sa bek vokalima i solidnim gitarskim rešenjima je putokaz ovom bendu kako bi trebao da zvuči. Nažalost, i pred kraj pesme se vraća tom dosadnom sporom delu, gde dominira bubanj koji je iskompjuterizovan, pa zvuči veštački. Refren ubija.
Ako volite ovaj bend, mislim da će vam album biti prijatno iznenađenje, jer je bend iz sranja u kome se našao izvukao najbolje što je mogao. Definitivno korak unapred. Ako ste ih zaobilazili, ni ovaj album vas neće naterati da obratite pažnju na njih. Što se mene tiče, vredi poslušati, ali već posle dan-dva ispari iz glave, kao debeo prosek.
Hopeless Records
http://www.hopelessrecords.com/
https://www.facebook.com/newfoundglory
