Jedno od najprijatnijih ovogodišnjih iznenađenja nam dolazi od sjajne švedske etikete. Nikola Šarčević, sem što je sin našeg gasterbajtera, pevač je jednog od najboljih melodičnih bendova svih vremena Millencolin, i svoj višestruki muzički talenat je zaokružio fenomenalnim solo albumom. Ukoliko mislite da je u pitanju punk rock kakav svira Millencolin, onda ste se zajebali. Ovde je u pitanju akustična svirka, sa dosta uticaja američkog kantrija, ali i klasičnog popa. Pravo osveženje u moru dosadnih i sličnih među sobom emo bendova. Tekstovi su nešto najbolje što sam čitao u poslednje vreme: izuzetni intimni tekstovi o ljubavi, prijateljstvu i gubitku. Kad spominjem izuzetno intimne tekstove, onda mogu da kažem da je i atmosfera albuma takva. Ipak, oseća se i opuštenost i olakšanje. Nekoliko pesama na album je posvećeno Branku Šarčeviću, Nikolinom bratu, a i sam naziv albuma govori o nekom njihovom zamišljenom fudbalskom klubu. Ukoliko volite zaista prijatnu svirku, koja će vam proširiti vidike, ovaj album je upravo to.
Burning Heart Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
