Nikola nas je pre par godina prijatno iznenadio svojim debi solo albumom Lock-Sport-Krock, a ove godine dokazuje da još ima inspiracije, i da ono nije bio samo trenutak predaha između dva Millencolin albuma. Roll Roll And Flee sam slušao dugo i trebalo mi je mnogo da mi uđe u uši. Na prvo slušanje sam bio razočaran, jer su mi se pesme činile predvidljive i dosadne. Očigledno je da za ovakav album treba imati strpljenja, treba mu dati šansu i treba ga slušati skroz neobavezno. Mic po mic, počinju da iskaču zanimljivi delovi, pesme dobijaju smisao i nekako vam se čini da album više nije tako loš. Čak štaviše. Jedina povezanost ovog albuma sa bilo kojim albumom Millencolina je Nikolin prepoznatljiv vokal i ništa više. Sve pesme su akustične, ima puno kantrija i popa. Pesme su dosta melanholične, imaju neki bluz prizvuk. Različiti instumenti su korišćeni, pa pored gitare imamo i čestu upotrebu klavira, usne harmonike, violine, tamburice … Tekstovi su izvanredni i dopadaju mi se Nikolina razmišljanja. U Married se govori da prava ljubav donosi pored sreće i mnogo bola. Thin Air govori o unutrašnjoj borbi čoveka koji doživljava velike uspone i padove. Tračak nade se javlja u Tybble Skyline, veseloj i himničnoj pesmi, u kojoj su se lepo iskoristile klavijature u pozadini. Nikola očigledno želi pokaže sebe u drugačijem svetlu u odnosu na matični bend Millencolin, napomenjujući da je zvuk na solo albumu daleko približniji njemu kao ličnosti. Sve je to u redu, ali smatram da bi onda bilo prirodnije da ne peva na engleskom, jer ne verujem da je to jezik kojim razmišlja. Ako već teško nabada srpski, bilo bi mi daleko zanimljivije da sve ovo slušam na švedskom. Ipak, potpuno je nebitno šta Nikola želi da postigne ovim albumom. Verovatno da će ovo slušati samo Millencolin zaluđenici, kojih verovatno nema previše, dok ostatak publike verovatno čine oni kojima prija ovako mekan zvuk. Slušati u pozadini, neobavezno, u velikim količinama.
Burning Heart Records
www.burningheart.com
www.myspace.com/nikolasarcevic
