No Fun At All su osnovani 1991. godine kao trojka, a danas je 1999. godina i njih je petoro u bendu. Izdali su tri albuma i postali legende melodičnog hardkora. Momak s kojim sa popričao je Ingemar Janson, pevač ovog, za mene, jednog od najbitnijih bendova.
Počnimo sa kratkom istorijom tvog benda…
Bend je osnovan 1991. Godine kao trojka (Mikael Danielson, Džimi Olsen i Henrik Sunvison), koja je snimila mini EP Vision, a onda je bubnjar/pevač Džimi napustio bend. Onda sam ja došao u bend kao novi pevač, a novi bubnjar je postao Kjel Ramsted. Napisali smo par pesama i odradili nekoliko svirki, ali nam je nešto falilo. Ta nedostajuća karika je bio Krister Johanson, koji nam se pridružio kao solo gitarista. Sa ovom postavom smo snimili tri albuma: No Straight Angles, Out Of Bounds i The Big Knockover. Dosta smo bili na turnejama u periodu od 1993-1998. Nakon toga je usledilo vreme za nove promene. Henrik je napustio bend da bi postao taksista, novog gitaristu smo našli u Stivenu Nojmanu. Mikael je sa gitare prešao na bas gitaru.
Šta bend sad radi?
Dosta smo svirali ove godine. Nekoliko koncerata u Francuskoj, Belgiji i Nemačkoj. Bili smo na turneji i u Kanadi i odsvirali smo 10 koncerata u Nemačkoj ovog jula. Pored toga pišemo pesme za novi album i ulazimo u studio Underground u novembru.
Gde žive članovi benda?
Svi živimo u Švedskoj, u gradovima Skinskateberg, Fagersta, Orebro i Surahamar.
Šta mislite o bumu švedskih melodičnih hc/punk bendova?
Sjajno je videti toliko dobrih švedskih benodva, naročito pošto moramo da se takmičimo sa američkim.
Koji su bendovi najviše uticali na vas?
Bad Religion, Blag Flag, Ramones, Dead Kennedys, Iron Maiden, Judas Priest, Elvis Costello, GBH, The Beatles itd.
Kakvi su vam utisci sa poslednje turneje?
Poslednja turneja je bila sranje. Bili smo u Kanadi i bilo je jako loše ispromovisano, tako da je samo par koncerata bilo dobro. Ali, opet smo uspeli da se super provedemo. Ako si očajan uvek možeš da se osloniš na zabavne droge i život je opet lep.
Kakav vam je odnos sa publikom?
Sviramo samo zbog publike.
Ko piše tekstove?
Ja (Ingemar Larson).
Šta bi radio da se ne baviš muzikom?
Nemam pojma.
Da li bi voleli da svirate u Jugoslaviji? Da li znaš nešto o našoj sceni?
Dobijamo jako mnogo pisama iz Jugoslavije, tako da nam se čini da je tamo scena prilično jaka. Voleli bi da sviramo tamo. Voleo bih da imamo neku vrstu turneje po Istočnoj Evropi. Možda da nam neko pomogne?
U kojoj zemlji, sem Švedske, najviše volite da svirate?
Po celom jebenom svetu.
Reci nešto za kraj…
Stvarno se iskreno nadam da će se srediti stvari u Jugoslaviji. Jako mi je žao običnih ljudi koje su sjebali političari sa Balkana. To je jedna jako lepa zemlja. Bio sam tamo osamdesetih i super se proveo. Voleo bih da odsviramo neki koncert i da ponovo pijem šljivovicu.
Burning Heart Records
Ingemar Jansson
Sweden
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #1, avgusta 1999.
