No Innocent Victim mi se svideo na prvo slušanje svojim manijačkim brzim hardcore metal deonicama, ali i nadasve kritičkim tekstovima kroz prizmu hrišćanske filozofije. Ovaj bend je sigurno jedan od vodećih i verovatno jedan od najpoznatijih hrišćanskih hardcore bendova, barem kada je u pitanju nezavisna američka scena. Prosto me čudi kako nisu dospeli na Solid State Records? Dobro, da se vratim ovom albumu. Tipping The Scales je po mojoj računici četvrti album benda, a drugi na ovoj renomiranoj etiketi iz Čikaga. No Innocent Victim je savršeni primer spajanja tradicionalnog hardcore zvuka kakav je nekada svirao Sick Of It All i novokomponovanog new school hardcore zvuka ustoličenog bendom Hatebreed. Prva pomisao mi je bila da to nikako ne može da funkcioniše, međutim bend je izuzetno dobar i zanimljiv. Na ovom albumu se nalazi ukupno jedanaest pesama koje će vas oboriti snagom žestokih gitarskih rifova na ivici metala, kao i intenzivnim i brutalnim vokalnim deonicama. Uvodna pesma Degeneration udara na prvu loptu i slušaoca šalje u orbitu, dok druga i ujedno naslovna Tipping The Scales ruši sve pred sobom, savršeno prikazujući svu snagu benda. Tekstovi su veoma pozitivni i u hrišćanskom duhu, mada kroz njih provejava tuga, zabrinutost i bes zbog sveta koji nas okružuje. Ukoliko ste voleli prethodni album Flesh And Blood, ovaj će vam se gotovo sigurno više svideti. Slobodno ga pazarite, jer nećete zažaliti.
Victory Records: P.O. Box 146546, Chicago, IL 60614, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
